25.
Душица Ивановић

Протерана

Никада ниси био
Оно што сам желела
Ниси се претварао
Приметила сам да си жмурио
Док смо се љубили

***
Вукао си кораке по степеницама
Тешко дисао
Колебљиво се пењао
Ка мојим вратима
Мислиш да нисам приметила
Како си зној на леђима доносио
И прсте нервозне

Мислиш да не знам
Да ме ниси волео
Ни кад си ме гледао поверљиво

Сећам се твог мириса
Који сам први пут опростила
Укуса твоје коже
На нежној кривини рамена
Сећам се смеха
И опојних трава у твојим порама
И да си ми руку држао нервозно
Рачунајући време до одласка

Знам да си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим

Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам

***
Докле ћеш да силазиш
Питала сам
Степенице постоје и ради пењања
Ниси ме чуо
Теби је било све то једно
И љубавни занос и брижна питања
Ти се одмакао
Пре но што си упознао
Давање

Докле ћеш да ме повређујеш
Питала сам
Хоћу да чекам
Нећу да буду за расипање
Моји пољупци

А ти си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим

Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам

***
У журби си се извлачио
Из мојих руку
Испијао хладну кафу
Речи просипао
Као да нису дошле
После пољубаца

Ти си заборављао пребрзо
Ти си рањавао невољно
(Ипак рањавао)

Ти ниси дозволио
Могућност останка

Знам да си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим

Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам

Рођење

Певали су још увек Рождество твоје
Када су се врата отворила
Снажно
Гурана јануарским ветром
И снежни прах се разлетео припратом
Жене су грлиле децу
И свијале шалове око рамена

Господе
Запомагао је неко
Господе

А тешка врата су цвилела
Хор је и даље певао
Господи слава тебје
Слава тебје

Једна звезда повелика
Засела је на црквени кров
Отежала од дугог пута
На себи је носила
Златни прах
Мирисала на тамјан и смирну

Људи су у чуду излазили
Док је тропар још одјекивао
Један по један се звезди поклањао
У небо очи упирући
За себе шапћући

Алилуја
Алилуја
Алилуја

Слични текстови


Љубисав Симић
Стуб сећања

Мирјана Булатовић
Залог

Снежана Чојкић
Духови

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020