Душица Ивановић
Протерана
Никада ниси био
Оно што сам желела
Ниси се претварао
Приметила сам да си жмурио
Док смо се љубили
***
Вукао си кораке по степеницама
Тешко дисао
Колебљиво се пењао
Ка мојим вратима
Мислиш да нисам приметила
Како си зној на леђима доносио
И прсте нервозне
Мислиш да не знам
Да ме ниси волео
Ни кад си ме гледао поверљиво
Сећам се твог мириса
Који сам први пут опростила
Укуса твоје коже
На нежној кривини рамена
Сећам се смеха
И опојних трава у твојим порама
И да си ми руку држао нервозно
Рачунајући време до одласка
Знам да си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим
Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам
***
Докле ћеш да силазиш
Питала сам
Степенице постоје и ради пењања
Ниси ме чуо
Теби је било све то једно
И љубавни занос и брижна питања
Ти се одмакао
Пре но што си упознао
Давање
Докле ћеш да ме повређујеш
Питала сам
Хоћу да чекам
Нећу да буду за расипање
Моји пољупци
А ти си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим
Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам
***
У журби си се извлачио
Из мојих руку
Испијао хладну кафу
Речи просипао
Као да нису дошле
После пољубаца
Ти си заборављао пребрзо
Ти си рањавао невољно
(Ипак рањавао)
Ти ниси дозволио
Могућност останка
Знам да си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим
Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам
Рођење
Певали су још увек Рождество твоје
Када су се врата отворила
Снажно
Гурана јануарским ветром
И снежни прах се разлетео припратом
Жене су грлиле децу
И свијале шалове око рамена
Господе
Запомагао је неко
Господе
А тешка врата су цвилела
Хор је и даље певао
Господи слава тебје
Слава тебје
Једна звезда повелика
Засела је на црквени кров
Отежала од дугог пута
На себи је носила
Златни прах
Мирисала на тамјан и смирну
Људи су у чуду излазили
Док је тропар још одјекивао
Један по један се звезди поклањао
У небо очи упирући
За себе шапћући
Алилуја
Алилуја
Алилуја

Коментари