25.
Душица Ивановић

Протерана

Никада ниси био
Оно што сам желела
Ниси се претварао
Приметила сам да си жмурио
Док смо се љубили

***
Вукао си кораке по степеницама
Тешко дисао
Колебљиво се пењао
Ка мојим вратима
Мислиш да нисам приметила
Како си зној на леђима доносио
И прсте нервозне

Мислиш да не знам
Да ме ниси волео
Ни кад си ме гледао поверљиво

Сећам се твог мириса
Који сам први пут опростила
Укуса твоје коже
На нежној кривини рамена
Сећам се смеха
И опојних трава у твојим порама
И да си ми руку држао нервозно
Рачунајући време до одласка

Знам да си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим

Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам

***
Докле ћеш да силазиш
Питала сам
Степенице постоје и ради пењања
Ниси ме чуо
Теби је било све то једно
И љубавни занос и брижна питања
Ти се одмакао
Пре но што си упознао
Давање

Докле ћеш да ме повређујеш
Питала сам
Хоћу да чекам
Нећу да буду за расипање
Моји пољупци

А ти си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим

Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам

***
У журби си се извлачио
Из мојих руку
Испијао хладну кафу
Речи просипао
Као да нису дошле
После пољубаца

Ти си заборављао пребрзо
Ти си рањавао невољно
(Ипак рањавао)

Ти ниси дозволио
Могућност останка

Знам да си ме жмурећи љубио
Све знам
Само не говорим
Све памтим а хоћу да заборавим

Протерана из будућности
Никад се у њу не враћам

Рођење

Певали су још увек Рождество твоје
Када су се врата отворила
Снажно
Гурана јануарским ветром
И снежни прах се разлетео припратом
Жене су грлиле децу
И свијале шалове око рамена

Господе
Запомагао је неко
Господе

А тешка врата су цвилела
Хор је и даље певао
Господи слава тебје
Слава тебје

Једна звезда повелика
Засела је на црквени кров
Отежала од дугог пута
На себи је носила
Златни прах
Мирисала на тамјан и смирну

Људи су у чуду излазили
Док је тропар још одјекивао
Један по један се звезди поклањао
У небо очи упирући
За себе шапћући

Алилуја
Алилуја
Алилуја

Слични текстови


Љубица Милетић
Литургија у Jасеновцу

Снежана С. Башчаревић
Караванџија

Владимир Јагличић
Анђео

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019