Ованес Тумањан
У јерменским горама
Наш пут је – мрачан, наш пут – у ноћи,
И ми без краја
У мрклој магли
Дуги низ векова идемо ка врху,
Уз јерменске горе,
Уз тешке горе.
Из дубине векова, носимо бесцен-благо,
Ризнице многе,
Оно што вековима
рађала је наша душа, уз порођајни бол,
У јерменским горама,
Високим горама.
Али колико пута су црне аждаје
Жарке пустиње,
Једна за другом,
Кидале наше мирне караване
У јерменским горама,
Крвавим горама.
И наш караван, немоћан, ужаснут
Опљачкан, сустао
И разједињен,
Још носи своје небројене ране
Јерменским горама,
Жалосним горама.
Наше очи гледају с тугом и чежњом
У далеке звезде
На крају небеса –
Кад ли ће већ осванути јасно јутро
У јерменским горама,
Зеленим горама?
Препевала Злата Коцић
Коментари