Горан Недељковић
Одговор
– Мајка, ту си! Дошла сам да ти у лице кажем све оно што мислим!
– бесна и црвена у лицу, ушла је ћерка у кућу својих родитеља
погледом тражећи мајку.
– Бог с тобом, кћери, шта те је спопало? – зачуђено упита
мајка.
– Немој ти мени “Кћери”! Знаш ти добро шта ми је! Лагала си
ме годинама!
– Смири се, дете, и реци већ једном шта ти је.
– Јуче ми је син дошaо у кућу сaв уплакан. Питам га шта му је, а
он ми je кроз плач рекао како наше мачке нема нигде. Покушала
сам да га утешим како је сигурно отишла негде у комшилук и
како ће се вратити до мрака. Прошао је цео дан и цела ноћ, а
мачке нема. Онда сам почела да размишљам о свом детињству
и дошла сам до закључка да смо ми исту мачку имали све док се
нисам удала. За тренутак сам помислила како је доживела много
година, а онда ми је све постало јасно! Ти си ме лагала! Мачке си
мењала, а име задржавала и мени дозвољавала да мислим како
је то једна те иста! Како си могла!?
– Не, кћери, никада те нисам лагала! Само сам увек одговарала
на оно што си ме питала, а не на оно што си подразумевала. На пита-
ње: “Где је наш Жућа?” одговарала сам: “Ено га напољу, иди по
њега”. Ниједном ме ниси питала да ли је то иста мачка. И зато,
кћери, врати се кући и увек одговарај само на постављeно питање.
Коментари