02.
Александар Мишић

Да ње није (једна алузија)

Да ње није,
Наш би свет
Можда лепши био,
А можда и не би.

Колумбо би се
Чешкао по глави
Јер би се кући вратио
Необављена посла.

Не би било сиде
Трансвестита
Геј парада
Рејв-партија
Кокаина
Хероина
Екстазија.

Нико не би знао
За Бреда и Анђелину
Да су родили троје
И усвојили двоје.

Ни Мадона се не би,
Попут председничког кандидата,
Башкарила у најскупљем апартману
(у Јазу, Будва, Црна Гора).

Да ње није,
Не бисмо никад знали
За кромпирове златице
И мушице клинтонке

Што су нам, кажу,
Амери убацили
Тек да нам, наивнима,
Напакосте.

Не би било ни Хирошиме,
Вијетнама, Труманових јаја,
Ни осталих њених
Пошасти и почасти.

Па и без Холивуда
Некако бисмо преживели...
(Мада би се тај недостатак
Погубно одразио на колективну свест).

Да ње није,
Деведесет и девете уместо бомби,
Хватали бисмо лопте
Невино бачене у ваздух.

А можда и не бисмо?

Да није ње...
Америке.

Ипак, истина је стара
Да свако свитање
Има неку своју Америку
Која не да мира.

Ако је нема,
Неки ће је зли патуљак
Већ измислити,тек да нам
Загорча и замрачи

Оно мало ружопрсте зоре
Што је с муком сабрасмо
У винограду
Нашег микрокосмоса.

Новине од прекјуче

Осећам се понекад
као новине од прекјуче:
празно
непотребно
одбачено
безвредно
и још:

превазиђено
згужвано
бледо
неважно

Али кад ми поглед падне
на вреле ватрене језике
који провирују из пећи,
кажем себи:
па нису те
новине од прекјуче
баш толико безвредне,
њима ћу сутра
да подложим ватру
а ватра је важна
због ње је је Прометеј
ушао у вечност
и птица Феникс
и Миљковић Бранко...

Па се у тренутку
осетих
испуњено
потребно
жељено
вредно
и још:
непревазиђено

свеже
одморно
лако
важно.

Јер потребна сам
некоме
због тих пламичака
који се стапају
у огањ без кога
не би било
ни мене,
ни света.

Највећа је уметност
и мудрост
горуцкати, не пламтети
по мало,
искрицу по искрицу.

И пристати да будеш
као те новине од прекјуче
можда је у њима остала
још нека
непрочитана
вест.

Слични текстови


Игор Ремс
Свети Сава

Љубица Милетић
И још нешто господине

Драган Јовановић Данилов
Древни учитељи

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026