Игор Ремс
Свети Сава
Напустио варку крилату
Одрешио године
Пустио да га светом носе
Из пламених колена
Рађали се млади путеви
Ка Светој ходили Гори
У земљи мирте кипариса танких
Златоптице исплетале круг златни
Слепима да врати вид
Корача смеран сувим ваздухом
У левој руци носи теразије
Безмерно мери време
У десници штап
Мири муње и громове
Сабира земаљско стадо
Милешева
Исклесана у камену
Реч бела
Куполама држи руке света
Љубав је твоје лице
Чељустима векова
Ребра ти ломили
Очи вадили
Да ноћу светлиш
Анђелу ваздух отимали
Да у очи слепе
Не долети
Милешева, 1997.
Ћеле кула
Кула страшног памћења
Кула сурове страже
Узнеле се 952 главе
Теменима оглодалим
Мрачно осветлиле поље
Празне вилице шкргућу
Сопствену прогутале смрт
Мраком се венчале
Да нам заувек светлите
У небеску запрегу
Светла упрегла слова
Азбуку нерођеним
Лепе моје лобање
Смрт Црног Ђорђа
Мутава магла над Дунавом испруженим длановима
Придржава ниско израсло небо Кошчато весло лиже
Метално лице реке Са друге обале цепа им кожу
Урлик црног вука Вратимо се Господару зло
Одмотава конопац На прагу куће као црног петла
Секиром пре изласка сунца да му песма водиља
Новом грљавином не оседла коња Кроз уши секире
Насмеја се месец Црно сунце израсло из таванице
Спржи му оба ока Смрт отвори уста Мртва рука
Хваташе се за канију ножа Ужаснуте руке
Наместише врат храст бели за последњи ударац
Загледан у даљину новом рођењу насмеја се Црни Ђорђе
Коментари