29.
Дубравка Матовић

Лево живе мачке

У граду ћеш разумети
ход мачке по крововима.
Оне с лакоћом
с димњака на трешњу.

Гледано ка истоку
лево око мог стана
у томе не проналази смисао.
Бетмен би то могао
са солитера преко паркинга
на солитер.
Десном оку савршено је јасно
како с крова куће
на кров страћаре.

Леви прозор
у непрестаном шуму.
Десни у сеоској тишини.
Леви – издувак ауспуха,
десни – димљени из шпорета.

Гледано с истока на запад
лево живе мачке.

Привременост

Привезала сам дрво
селотејпом за стуб,
продужила му живот привремено.

Не могу да доручкујем.
Управо одбацујем
“не бих ја то могла”
у страну.

Шушти водпад булеваром.
Како не оглуве све те животиње
што се уливају у аутопут?!

Усидриће негде свој ауто.
Ићи ће негде. Радиће нешто. Живеће.

Изливање сата у време.
Навала свега кроз све могуће излазе.
Ослобађање је одрицање.
Ако нећеш,
вежбај капитулацију.

Сидро

Кад ме време уграби
да стојим на семафору
помислим по неку мисао о свету.
Лепи су лампиони у сумрак.
Доле на дну булевара
усидрен је брод.
Нема га.
Доле пред њим је мирна пучина,
колонизовани аутопут,
низ светала до даљине.

Бити ласта

По очима ми цветају платани,
у торби броди Бродски,
мириси ми цуре кроз ноздрве.
Сви наши у нашој отишли су негде
и овде на улици славе 1. мај страни језици,
што су добро уочили Цигани:
трамваје прате трубама,
радост размењују за ситнину у џеповима.

У даљини док шуште фонтане
и цвета парковско цвеће,
сви моји у мени су близу,
и они што моји нису, а могли су бити.

Живот ме води
крај књига, Цигана и буба,
води ме да прођем,
а прате ме ветар
и мирис шећерне вуне.

Цвета кестење по путу,
ван града трава под ветром леже.
Возач сам меког срца
и друмове гумама газим.
Погледом им споменик правим.
Гледам се очима будућих неких
задивљених слободом осећања наших
и сликом нашег света:

ићи за мирисом багрема,
уцвалих ушушканих гробаља и башта,
ићи друмом крај проширења
на којима се продаје воће,
вратити се, и опет ићи.
Бити ласта у року од неколико дана.

Слични текстови


Петар Милатовић Острошки
Хиландарска беседа

Ануш Ана Балајан
* * *

Драган Јовановић Данилов
Древни учитељи

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026