04.
Ануш Ана Балајан

* * *

Зашто нисам и ја
Дете неког Хуна
Авара или арамбаше
Неког освајача
Неког разбијача?

Не знаш ниједну реч
Извињења да искажеш,
Да докажеш да си се променио,
Да сам оптужујеш
Злочине својих дедова,
И дубоко у њихово име се покајеш.

Трудиш се да помислимо
Да си сад цивилизован,
Знаш да угостиш, развијаш туризам,
А где ти је ентузиазам
Да олакшаш душу
Пред свој крај?

Авала се слеже

Сећам те се,
Белокамни граде,
Кроз успомене
На твоје величанство.

Замутила се Сава,
Авала се слеже,
Мајчинско срце
Дунава се стеже. .

Београду 1999.

Србија

Србијо,
Многима си била уточиште
У тренуцима
И кад си се сама гушила у крви.

Растрзана од недостојних изрода,
Ипак, још си корисно парче.
Да те је бар горди орао растргао!
Али Не! Кидају те кукавни гаврани.

Крв капље из твог срца,
Ти имаш сестру блиску,
Бар нисмо саме у овом животу,
Дај да ти бришем очи што сузе.

Над рушевинама Београда

Ништа се није изменило.
Што је срушено,
Остало је исто, непоправљено.

А ране су крваве,
Очи су тужне
И небо тмурно.

Променише се
Говорници тек.
Изменише се само
Начини лагања.

Прође један век,
Тако и миленијум.
Оста само патња људска
Иста и непромењена.

Једна чежњива слика

Бациш ли поглед с прозора
куће моје у Јеревану,
угледаћеш слику Арарата.

У подножју његовом вековима
кајсија рађа на гранама нежним,
Ксенофоном названа воћем јерменским.

Десно од Масиса 1) из четири голема стуба
извија се облак бели, густи,
у магловитој даљини старог Мецамора 2)
рађа се нада и извире светлост.

А ближе још, на једном узвишењу
обелиск Цицернакаберд 3) врхом небо пара,
а црвене лале сведоче сваког пролећа
о тихим речима вечите молитве “Господе, помилуј”.

Много још тога могло би можда око да сазна,
и то само са прозора куће у Јеревану.
А у овом тренутку, у мојим чежњивим очима
Дунав ми односи погледе својим таласима.

Носталгија

Влади Канићу, Норвешка

Ја сам делић твога завичаја
Док жудим за својим као и ти.
Скривам свој тужни поглед,
Снежни врх свуда тражим.

А у јесен позлаћено лишће
У нашем парку не газим више.
Глува сам и глас мајке не чујем,
К'о јагње сирото и без сна.

Мисли су ми узнемирене,
пространства сећањем пролазе,
Опијена мирисом мајчине душице,
У мају берем ђурђевак.

Моји су овде Дунав и Сава
И Калемегдан, та вечна слава,
Речни бродови, мостови силни,
Јаблани, брезе и багреми бели.

Ал носталгију увек носим,
На неповрат Јерменији осуђена,
Као што и ти, са чежњом,
Из далека, за Србију само дишеш.
_________________________
1) Већи врх Арарата, 5.137 м
2) Нуклеарна електрана у Јерменији
3) Споменик посвећен јерменским жртвама из 1915.г.

Слични текстови


Жељко Сулавер
Процвалој грани једног дријена

Гордана Симеуновић
Последње писмо Кнезу

Игор Ремс
Свети Сава

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021