Радомир Батуран
Не вуците у туђем јарму
Срби дадоше све туђину
И куће родне
И њиве плодне
И фабрике
И руднике
Дадоше и села
И градове на реци
И поред реке
И потоке и реке
И луке
Дадоше и партије
И националне академије
И библиотеке
И матице
И школе и факултете
Дадоше и Владу
И Парламент
И Државу
И кћери своје
На аде и сплавове
Дадоше и награде туђину
Који приста да живи са њима
А своје уметнике
Бедом удавише
И отераше у туђину
И мајку Светог
Печата народа
У туђини тражише
У роду византијских царева
Маџарских краљева
Никако у српском роду
Босанских банова
И тако миленијум
Мајка печата народа
Оста без рода
Дадоше туђину и језик
А писмо туђина примише
И кôд народа изгубише
Јер не слушаше Апостола
“Не вуците у туђем јарму!”
