Радован Гајић

Цивилизација руље

”Настојање на безграничној индустријализацији има за циљ да
створи масе мужјака и женки – одвојених од традиције, отуђених
од религије, подложних сугестијама: једном речју руља. А руља ће
бити исто тако руља и ако је добро храњена или у топлим до-
мовима или уредно дисциплинована.“ 
Т. С. Елиот

Историјски гледано, некако у време уобличења ове мисли, Хит-
лерови концентрациони логори, под директним надзором специ-
јалних извођачких комисија свих корпорација оног и данашњег
доба, само су били практично увежбавање у припремама да кор-
порације претворе сав свет у један глобални концентрациони ло-
гор. И пројекат нацистичког Рајха, као и данашњи пројекат ист-
ребљивања Срба на Планети ишли су под истим именом: Нови
светски поредак. И онај и овај зацртани су у ложама католичке
цркве и њених масонских рукољуба и сваки папа благословио је
тај “нови поредак ствари“, а који треба, они су планирали (!), да
се заврши проглашењем папе за Бога (за Христа су га већ прогла-
сили) и враћањем јупитеријанских божанских придева смртном
обичнику, али папи ко год тада он буде. Нема никакве завере, то
је полујавни план. Тајни су само детаљи, као ко ће следећи бити
убијен у том њиховом походу. Да ли Шинеид О Конор или Радо-
ван Караџић? Мајкл Џексон је већ сређен, помагао је Србе!
Са ужасом и жаљењем уочавам и тврдим да су намере и зада-
так садашњег српског руководства и политичке, квазиопозици-
оне врхушке у Србији да од народа Срба начине руљу.
Већ оформљена светска руља, поставила је себе за суд над
јединим преживелим народом који боље од токова својих река
познаје токове своје крви и када се где која, у времену, којој при-
точила. То знање и чини га народом. По томе они који данас жу-
то-поштено, као прави смерни капои, слугетају Новом светском
поретку, одавно су себе однародили.
Сви ти номадски англо-азијатски чопори, који су себе, захва-
љујући нафти, самопрогласили за американо-муслиманске на-
роде, били су и захваљујући нафти само су остали руља која све
обесмишљава да би тако своме умишљеном положају дала леги-
тимитет. Јер нафта има смисла само у неометаној, безграничној
индустријализацији.
Та подвала, претврања народа у руљу, зове се демократизација.
Од магичног назива; “међународне заједнице“, за коју нико не
зна ко је и шта је, у ствари, те послове добило је српско руково-
ство са задатком да уништи и да затре све што мирише или дише
традицијом. У Србији је увек било више оних који су волели
да се подиче облачењем у турске хаљине, пардон, од Милоша
Обреновића облачењем у западна ”фирмирана” одела!, него мег-
даном са Турчином, непријатељем.
Руљи требају бетонске писте по којима ће да врши своје стам-
педо јурише, а у којима ће бити сахрањено све цивилизовано:
сва традиција, сва вера народа и сва култура. Отуда толики про-
извођачи “бетона“ себи измишљају послове и жртве да сугеришу
своја, наводна, херојска постигнућа.
Српско руководство, вођено сопственим поривима, пре све-
га се усмерило на демократизацију похлепе и, правно не регули-
шући својинске односе, смишљено и намерно, створило је друш-
твене услове холивудског тексашког градића на дивљем западу, у
рукама банди и онога ко брже убија противника да такви владају
по Србији.
Демократизација похлепе најгора је могућа од свих демокра-
тизација и спровођена је у свакој револуцији и преврату, почев
од Француске буржоаске револуције. Нови друштвени слој, бур-
жуји, хтео је и узео тада власт. Али је онда био принуђен да власт
подели са неоствареним, бившим друштвеним пијавицама – феу-
далним грофовима и маркизима – да сада, сви зајено, буду изузе-
ти од пореских обавеза.
Сва власт у Србији данас само настоји таквој ”цивилизацији”
руље. Демократизација похлепе и претварање народа у руљу је-
дини је њен смисао, као што је био и једини смисао квазирево-
луционих промена од 5. бримера, пардон, октобра!
У руљи човек постаје звер. Звери се чопоре. Не дај се, народе,
онима који хоће све за себе, а тебе у чопоре. Када те узвериње, не-
ће им требати закон да те убијају. Звери су за одстрел.
Буди се народе Срба!

Слични текстови


Живота Ивановић
“Српско зло” ипак није српско

Одбор за одбрану слободе и права Удружења књижевника Србије
Србофобија као политика

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026