Џефри Амарал
Зашто сада Tесла?
Када сте први пут чули за бежични пренос информација, елек-
трична возила или зелену енергију? Никола Тесла је све то из-
мислио пре више од 100 година. Заиста, упркос упорном против-
љењу великих корпорација, Никола Тесла је ударио електричне
темеље на којима свет и даље почива. Ипак и дан данас Тесла
је углавном непознат, неопевани архитекта наше колективне
зелене будућности. Наша представа ”Поновно откриће Тесле”
(Reinventing Tesla) доноси узнемирујућу истиниту причу о овом
великом Србину-Американцу, генијаном проналазачу који је
целом свету донео струју.
Први пут сам чуо за Николу Теслу током лета након завр-
шеног осмог разреда. Добио сам стипендију за позоришни про-
грам намењен успешним техничким дизајнерима. Док сам учио
позоришну расвету, мој професор ме је упознао и са радом док-
тора Тесле и његовим сном да укроти природне силе како би
служиле људским потребама. ”Никола Тесла је подједнако био и
шоумен и научник”, рекао је, ”и у једном тренутку Тесла је био
најпознатији човек на свету. Он нам је дао наизменичну струју и
његова ”светска бежична” технологија калема омогућила је рад
радија и телевизије. Али сада, ако га уопште икада и спомену,
Тесла се памти као ”луди” научник који је износио невероватне
тврдње о бесмисленим и ексцентричним проналасцима.” Питао
ме је, ”Како би ”луди” научник могао да створи систем наизме-
ничне струје који се и данас користи у целом свету? Историју увек
пишу победници.”
Нисам могао да разумем шта ми је говорио. Никад рани-
је нисам чуо за Николу Теслу. Мислио сам да је Едисон прона-
шао струју а Маркони радио. Учио сам о тим проналасцима на
часу америчке историје. Што је још важније, тада сам први пут
чуо неког одраслог да озбиљно оспорава оно што се учи у држав-
ним школама.
Како би луди научник могао да створи систем наизменичне
струје који се и данас користи у целом свету?
Питање мог првог професора позоришта прогањало ме је, и то-
ком наредних 30 година почео сам да сумњам да је одговор у
поезији. Управо су ритам и имагинативност Гетеове поеме ”Фауст”
инспирисали Теслино схватање гравитације и магнетизма; по
сопственом признању, та поема га је навела да направи прото-
тип мотора на наизменичну струју који је могао да ради помоћу
ротирајућег магнетног поља. Ово откриће је довело до револуције
у електричној индустији која је тада била у повоју, и омогућило
је глобалну електрификацију. Такође је покренуло ”Струјни рат”,
прву озбиљну финансијску битку између технологија које се бију
за доминацију на тржишту.
Тесла, више као песник него као банкар, волео је новац само
зато што се могао употребити за стварање проналазака који би
”ослободили човечанство од најнижих послова”. Његово откриће
технологије наизменичне струје представља испуњење дечачког
сна да укроти нетакнуту природну силу Нијагариних водопа-
да. Недалеко измештене и незнатно унапређене у последњих 100
година, електричне централе на Нијагари и даље функционишу
на начин како их је он дизајнирао и настављају да обезбеђују
чисту, бесплатну струју до дана данашњег. Први значајни генера-
тор наизменичне струје на свету и даље је убедљиво најчистији и
најефикаснији струјни систем који имамо.
На жалост, за банкаре и ”капетане индустрије” који су финан-
сирали Теслина истраживања зарађивање огромних сума новца
је био главни и једини циљ, без обзира коме би то током време-
на помогло или одмогло. У њихову одбрану могло би се рећи да
је њихов свет био неограничени извор богатства које је требало
узети, дивљи пастув кога је требало оседлати.
Још пре 1900. Тесла је знао да ”… Ако користимо гориво за
производњу енергије, живимо на свом капиталу и брзо га исцрп-
љујемо. То је варварство и невиђено расипништво које се мора
зауставити у интересу генерација које долазе…” Сигуран сам да
по мерилима Индусртијске револуције Тесла, песник и визионар,
може лако да се осуди као ”луди научник”. Историја ће можда по-
казати да нисам у праву, али сматрам да нам не треба више бан-
кара. Заиста нам треба више песника.
Међу песницима, извођачима и техничарима у свету позо-
ришта и филма упознао сам многе друге Теслине пријатеље, укљу-
чујући и Дага Билића. Коаутор и редитељ представе – Даг и ја
смо се срели на снимању 3Д филма пре неколико година и откри-
ли смо да нас обојицу интересује Тесла. Даг, као прва генерација
досељеника, српско-амерички глумац и редитељ, и ја као холи-
вудски дизајнер расвете одмах смо уговорили да направимо
3Д филм о Теслином животу и раду. Продуцирање представе о
Тесли деловало је као природан први корак ка разумевању сложе-
не историје човека и његовог времена.
Као што се касније показало, чим смо одлучили да почне-
мо, заједнички пријатељи су нас упознали са Џефом Парисеом
из фирме која се бави специјалним ефектима високе волтаже на
сцени (KVA). Преко KVA упознали смо и Франка Табиту, човека
који је самостално глумио Теслу. Заједно смо створили наш комад,
”Поновно откриће Тесле” како бисмо разрушили мит о ”лудом на-
учнику” и одали част првом правом поборнику зелене енергије.
Пјер Галоис
Циљеви и последице агресије НАТО на Србију, 10 година после
Излагање које је послато за међународну конференцију Београ-
дског форума, поводом десетогодишњице бомбардовња Србије,
одржане 23. и 24. марта 2009. у Београду.
Данас се срећемо на једну веома тужну годишњицу, 10 година
од 1999. године када је западна демократија, предвођена Не-
мачком, Енглеском, САД-ом, Француском, бомбардовала земљу
Југославију, грубо кршећи међународно право, Повељу УН,
Хелсиншки акт и одредбе о неповредивости граница, када је ми-
мо одлуке Савета безбедности и без консултација сопствених
парламената ушла у рат. Укратко, ова серија насиља над међу-
народним правом, истинска је црна тачка моралности западних
земаља које су се понеле на начин како се понашају аутократије
које превазилазе сопственог послодавца.
Треба рећи да је растурање Југославије била дуго планира-
на операција у Немачкој. Није се радило само о томе да треба
сачекати одлазак Тита 1980. године, него и припремити период
после, користећи се његовим одласком, дислоцирати територије
за које је Немачка сматрала да нису националне већ територија
састављена од различитих етничких група и религија. Наравно,
Немачка је била врло заинтересована за добијање подршке за
намеравано цепање територија. Догодило се да сам индиректно
био умешан у ток тих разговора, на тај начин што сам редовно
присуствовао скуповима Жозефа Штроуса, министра одбране
Немачке а касније министра финансија, који су се године 1976. и
1977. редовно одржавали у Немачкој, на малој фарми у околини
Минхена. Разговори су обично трајали два, три дана, окупљали
десетак личности и бавили се питањима светске ситуације. Ту су
били представник Британије Брајан Кроузи, представник Шпа-
није бивши министар Санчез Беја, представник Ватикана адво-
кат Пол Виоле. Ја сам у групи био представник Француске. При-
чало се о свему и ничему пуна два дана. Остали су ми снажно у
сећању ти разговори у којима су моји суседи Немци гледали на
Југославију као беживотну и сматрали да се треба припремити,
после Титове смрти, на спровођење другачије територијалне
организације. Немци, иначе јако добри геополитичари, посебну
осетљивост о том питању показивали су, по мом мишљењу, из
следећих разлога:
Прво, жеља Немачке стране да се освети Србима који су
током Првог и Другог светског рата били на страни Савезника
против Немачке. Осим тога, Срби су 1941. године предвођени
Михајловићем а каснијеТитом, успели да задрже више немач-
ких дивизија, иначе веома корисних најпре за фронт Москве а
потом и Лењинграда. Дакле Берлин, тада је то био Бон, сматрао
је да српски отпор допринео да Немачка изгуби светске ратове.
Требало је казнити народ.
Друго, друга немачка идеја била је наградити Хрвате и мус-
лимане који су се током рата придружили Немачкој и заузели
одређене позиције током рата и у Француској, захвалити им се
јер су пришли опцији Немачке. Дакле, фаворизовати Хрвате и
босанске муслимане.
Треће, трећа немачка идеја био је улазак Хрватске и Слове-
није у економску зону ЕУ којом је тада преседавала Немачка. На
тај начин отвориле би се могућности остваривања немачких
утицаја и интереса на далматинској обали и тако приближавање
Медитерану. Стари немачки сан! Традиционално храњен и у до-
ба распарчаних кнежевина, царевине одувек окренуте ка цен-
тралном Медитерану.
Овим разлозима треба додати и увереност Немачке у америч-
ку интервенцију с обзиром на важна командна места у НАТО-у.
Војним речником говорећи, био је то добар посао у припреми.
То су, по мом мишљењу, били мотиви који су утицали на
Немачку да одигра ту улогу. Требало је такође увести Америку
и Француску у цео тај подухват. Тада је у Француској господин
Кол имао одређен утицај на Митерана, који је био ослабљен и
болестан, тада заокупљен сакупљањм гласова јавног мњења око
актуелног устава. Праћен Жипеом, својим министром спољних
послова, од фебруара 1994. године придружује се немачкој војној
коалицији у корист хрватско-муслиманске федерације. Ова фе-
дерација имала је за циљ да протера Србе са њихових вековних
територија, да их са 64 посто територије у Босни сведе на про-
ценат испод 40. О снажној кампањи лажи која је све то пратила,
рећи ћу нешто касније. То је био тај фамозни француски демарш
који је испратио немачки.
Уследила је америчка интервенција. Америка је у почетку
оклевала сумњајући у понуђени нови рељеф. Сумња је постојала
имајући у виду и рат 39-45. године и отпор српског народа под
немачком опкупацијом. Сумњали су да ће бити ангажовани у
једној врло деликатној авантури, тешкој. Плус тога, били су тао-
ци нафте Саудијске Арабије и Ирака много више него таоци буду-
ћег протока нафте путевима Дунава и Београда, Коридором 8,
протоком од Каспијског мора до обала Албаније. Све је то вре-
менски било даље, нису се тим оптерећивали. Најзад, под при-
тиском Немачке, проценили су да постоји интерес да се ангажују.
Који интерес? Прво, доказати Европљанима да су неспособни да
делују сами, јер, ако би Америка била ван тога, ту би настао хаос,
неред, рат, што би их поново присилило да се врате на лице мес-
та. Та и таква демонстрација снаге само би показала нужност и
неопходност НАТО-а.
Едвард С. Херман
Сатанизација Срба као пропагандни удар
Успешна сатанизација Срба због које се сматра да су најодговорнији
за ратове на простору бивше Југославије и да су једини вршили
геноциде један је од највећих тријумфа пропаганде у нашем добу.
Водећи западни медији су је спровели тако брзо, униформно и са
некритичким фанатизмом да су се дезинформације прштале са
свих страна, што је и данас случај. Ова сатанизација потиче од на-
ивних интереса Запада, његових медија и интелектуалаца. Како
после пада Совјетског Савеза Југославија више није била кори-
стан савезник, већ је постала препрека као независна држава
социјалдемократске оријентације, водеће силе НАТО-а почеле су
да раде на њеном разарању, па су активно подржале сецесију Сло-
веније, Хрватске, босанских Муслимана и косовских Албанаца.
Нетачно је да су их отерали претње и понашање Србије – сви они
су имали националне и економске мотиве да се одвоје, који су
били јачи од српских.
Милошевићеви чувени говори из 1987. и 1989. нису били на-
ционалистички. Упркос лажима које тврде супротно, у оба гово-
ра је позвао на толеранцију међу свим ”нацијама“ у оквиру Југо-
славије. Исто тако, никада није покушавао да створи ”Велику
Србију“, већ да очува уједињену Југославију, а када му је тај по-
кушај пропао, чему су силе НАТО-а активно допринеле, Мило-
шевић је покушавао, и то само спорадично, да омогући српској
мањини која је остала у другим државама да остане у оквиру
Југославије или да се придружи Србији, што је очигледан случај
”самоопредељења“ које је НАТО омогућио косовским Албанци-
ма и свима осталима осим Срба.
Пристрасно извештавање
Многи квалификовани посматрачи у Босни били су згранути
пристрасним извештавањем и наивношћу водећих новинара
који су следили партијску линију и прогутали све што би им бо-
сански Муслимани (и амерички званичници) сервирали. Неве-
роватан пораст тврдњи како су Срби зли и насилни (и умањи-
вање насиља које су починили штићеници НАТО-а), уз измиш-
љене ”концентрационе логоре“, ”логоре за силовање“ и сличне
аналогије са нацистима и Аушвицом навеле су некадашњег ше-
фа америчког обавештајног одсека у Сарајеву, потпуковника
Џона Среја да 1995. године изјави како Америка није доживела
тако бедну обману откако је Роберт Мекнамара манипулацијама
допринео ескалацији рата у Вијетнаму. Општу перцепцију о
влади босанских Муслимана створила је моћна пропагандна
машинерија. Необичан тим сачињен од три велика мајстора
спиновања у који спадају и фирме за односе с јавношћу у служби
Босне, медијски стручњаци и душевно сродни чланови аме-
ричког Стејт Департмента успели су да манипулацијом створе
илузије како би потпомогли циљеве Муслимана.
И многи други су имали исти циљ. Седрик Торнбери, високи
званичник Уједињених нација који је испитивао злочине у
Босни написао је 1996. у часопису Foreign Policy да се почетком
1993. створио консензус како су Срби главни кривци, пре свега
у САД, али и у неким западноевропским земљама, а нарочито
у деловима међународних либералних медија. Овакво стано-
виште није се слагало са виђењем неколико виших званичника
УН-а који су били упознати са свакодневним догађајима, а једна
добра душа из дирекције УН-а ме је љубазно упозорила да се
примирим јер је лавина покренута.
Исто је тврдио и канадски генерал Луис Макензи који је
упорно тврдио да ”слика није црно-бела и да није у питању при-
ча у којој ’негативци’ убијају ’позитивце’. Ситуација је далеко сло-
женија.“ (Globe and Mail, 15. јул 1995.). Исто ово су рекли и бивши
заменик команданта НАТО-а Чарлс Бојд, бивши командант
УНПРОФОР-а Сатиш Намбијар, званичници УН-а Филип Кор-
вин и Карлос Мартин Бранко, као и бивши званичник Стејт Де-
партмента Џорџ Кени. Међутим, сви који су се удаљили од пар-
тијске линије су или игнорисани или маргинализовани.
Када је Џорџ Кени са антисрпског интервенционизма пре-
шао на критиковање, водећи медији су га хитро одбацили. Но-
винар Питер Брок, који је у зимском издању часописа Foreign
Policy за 1993/94 објавио чланак под насловом Dateline Yugoslavia:
The Partisan Press, а где су документовани систематска прист-
расност и грешке, доживео је силовите нападе и осуђен на ви-
шегодишњу ћутњу. Дописник новина New York Times, Денис
Бајндер, који је одбио да се држи политике сатанизације Срба,
убрзо је премештен.
Значајан део ове преваре била је нечасна сатанизација, као
што је случај са чувеном сликом Фикрета Алића из 1992. на ко-
јој се иза бодљикаве жице српског ”концентрационог логора“
види испијени затвореник. Међутим, британски новинари су ода-
брали човека који је био болестан и потпуно нерепрезентативан
– бодљикава жица је окруживала новинаре, а не концентрациони
логор, јер је у питању био транзитни, а не концентрациони логор.
Западни новинари су дигли халабуку због наводних концентра-
ционих логора, али нису известили да је Црвени крст констато-
вао како ”и Срби, и Хрвати и Муслимани имају затвореничке ло-
горе и морају сносити једнаку кривицу.“ Џон Бернс је 1993. године
добио Пулицерову награду пре свега захваљујући интервјуу са
Србином Бориславом Хераком, који је наводно силоватељ и
убица, а који је касније признао да је испричао оно шта су га бо-
сански Муслимани који су га заробили натерали да каже.