Учење српског језика у свету нестаје

http://srbi.ca/

Забрињавајући подаци: учење српског језика на универзитетима широм света нестаје!

Вест о гашењу лектората српског језика стиже из Српског књижевног друштва, које обавештава јавност да је од 47 катедри на којима се у 2000. години изучавао српски језик и књижевност остало свега 25.

цела вест

Србија чека боље сутра и ЕУ
– Може ли се нешто научити од Андрића?

“Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане(!) – никад ни довека.”
Иво Андрић

цела вест

Проф. др Петар Милосављевић о значају Новосадског договора, о путевима и странпутицама српске националне филологије

После 60 година од Новосадског договора у Српској Атини, одржан је(6. децембра) скуп наших научника, филолога, филозофа, полтиколога, писаца на којем је дат својеврстан одговор на погубан значај Договора, за српску националну филологију. Новосадски договор, чуло се на научном скупу „О идентитету српског језика”, био је политичке природе, а никако лингивистичке, нити је научно утемељен. Симболике има у чињеници да је скуп српских филолога одржан на истом месту, где је потписан Договор, у згради Покрaјинског комитета СК. Овим значајним скупом обележена је и пета годишњица обнављања Матице српске у Дубровнику, али и 20 година деловања Покрета за обнову србисике, чији је иницијатор проф.др Петар Милосављевић. У бившој згради ПК, излагали су др Милош Ковачевић, Радмило Маројевић, Момчило Суботић, проф. др Андреј Стојановић, др Петар Миловасљевић, др Душко Певуља… Била је то прилика да се још једном подсетимо година комунистичког једноумља, када је партија одређивала како ће се наш језик звати. Српски је постао преко ноћи српско-хрватски, и од тада је почело урушавање нашег идентитета, писма, наше културе, историје, а сада је српска филологија (суочена са интелектуалном амбивалентношћу), доведена у безизлазан положај, са гледишта очувања и афирмације српског језика и писма, утемељених на Вуковим принципима.

цела вест

Горана Глигоревић
Српски језик наша отаџбина

Вести, Франкфурт (издање за Северну Америку), понедељак 22.12.2014.

У Генералном конзулату Републике Србије у Торонту промовисан је нови двоброј часописа за књижевност и уметност “Људи говоре”, који излази два пута годишње , као и књига песама Радомира Батурана “Дамарице”. Истовремено , отворена је донаторска изложба графика Олгице Стефановић из серије “Моја ћирилица” (од сваке продате графике половина средстава иде за часопис “Људи говоре”).

цела вест

Проф. Драгољуб Петровић
ПОХАРА СРБА И СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Књига Ђорђа Јањатовића која се пред нама налази драгоцен је документ о свакоруким поломима који су Србе задесили током последњих шест-седам деценија и, како рече песник, довели их „довде“. И све то – по списима који су могли настати једино међу Србима (и, вероватно је, више ни међу једним озбиљно утемељеним народом на планети), а тичу се настојања мале групе њихових представника који сматрају да се на потоп српскога писма мора гледати као на претходницу затирања српскога националног идентитета и, тиме, упућивања Срба према тминама историје. Списи о којима је реч настали у оквиру деловања Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ у Новом Саду, односе се на десетогодишњи период у раду Удружења (од његовог оснивања 2001. до почетка 2011) и представљају сведочанство о механизмима по којима су комунистички властодршци отворили и водили хајку на Србе и српску културу, а њихови демократизовани настављачи продужили тамо где су им се претходници зауставили. И Србе и њихов језик и писмо извели на беспуће.

цела вест
Page 116 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026