Какви су исходи српског модернизма? Је ли дозвана литература?* Ако суштински није, зашто није? Шта или ко је то онемогућавао, спречавао?**
Од уметничке вере показала се делотворнијом и страшнијом историјска стихија, фатум, рђава бесконачност. Понеки ретки преживели примерак ренесансног духа био је у Србији крајем четрдесетих, осуђен на „чекање глухих“! Чекање којих глухих?* – Винавер је умирао средином двадесетог века, гледајући Пребољен живот старог изгнанства / Прекаљен пораз у недоглед / Звуком и сјајем јече пространства.

Брендирање
ЋИРИЛИЦА И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ!

Кад су почели да извозе свој купус, саветовали су их да га назову некако другачије. Међутим, декларација и паковање од првог дана су на ћирилици – „Футошки купус“.

Не можемо га писати на другом језику кад се он производи у Србији. Како је онда наш бренд ако је туђе писмо?

Ово је српски бренд и мора бити српско писмо. Другачије код мене не може. Ако некоме ово не одговара, нек опрости. „Футошки купус“ је на ћирилици и тако ће остати. Ја сам верник, кад је светац, код мене се не ради, недељом никад не радимо. Тако је од првог дана, тако ће и остати – указује Симо Ћулум.
www.kurir.rs

Путин затражио да се поставе бране претераној латинизацији руског језика

ОСНОВЕ културне политике дефинисане су и утврђене, изјавио је председник Русије Владимир Путин, говорећи на заједничкој седници Државног савета и Савета за културу и уметност.

По речима шефа руске државе, „основе су одразиле однос према култури као мисији, као историјском благу и историјском наслеђу, као идеалу”.

„Такво свеобухватно схватање културе значи кардиналну промену самих приоритета државне политике” – казао је Путин.

Човек више гледа, него што слуша и више прича, него што чита. Наша је жеља да Београд добије свог Читача који ће све оне који га ”сретну” подсећати на важност читања. Читање нас чини бољим, а ко свакодневно не постаје бољи, он неминовно постаје лошији, поручују иницијатори Пројекта под називом “Ст(р)аница Београдског читача”, који је био представљен 12. децембра, у Удружењу књижевника Србије.

Др Светомир Бојанин je чувени дечији психијатар. Стручна јавност га познаје и као професора који је увео предмет неуропсихологија на Универзитету у Београду и предавао га на Дефектолошком и Медицинском факултету. Аутор је и коаутор два универзитетска уџбеника и више стручних монографија из области психијатрије развојног доба. У данашње време поремећених моралних и општедруштвених вредности др Бојанин је драгоцен саговорник, који нам нуди одговоре на битна питања – о значају истинских вредности у животу, о одабиру правог пута, самоспознаји, и најбитније: о љубави која је по њему суштина човековог постојања.