Небојша Филиповић, политиколог, показао нам је једну стару црно-белу фотографију (https://www.youtube.com/watch?v=lfSwz7Kk55A) која сведочи да је Анте Павелић 16. априла 1941. године полагао усташко-поглавничку заклетву, такорекућ присегу, са три широко растављена прста; како још рече, на исти начин положили су заклетву и његови министри.

Ту своју “тропрсту” причу и слику проширио је појединошћу да је тај и такав поздрав ушао у широку употребу код Срба пре тридесетак година, заслугом Вука Драшковића, предводника Покрета обнове, наводно србског, али и “оправдањем” да је он то учинио “не знајући да је то била усташка заклетва”.

Не може бити да се ради о незнању јер је Вук Драшковић и тада и касније деловао знајући шта ради и против кога ради, да и не нагађамо за кога ради.

Поштовaни гдине DRAGANЕ J. VUČIČEVIĆU и чланови Uređivačkog kolеgijima дневног листа „Informer“ са завидним тиражом, пишемо Вам дана 27. феебруара 2021. године, на дан када је Ваш лист објавио Specijalno izdanje „Jasenovac, skrivana istina, Izveštaj Zemaljske komisije Hrvatskе iz 1945. godine“.
Као новинарима – којима ретко ко поставља питања и још ређе вас хвале и када има разлога за то, а критикују вас и када има и када нема разлога, питамо Вас: ЗАШТО И ВИ, КАО И ВЕЋИНА НОВИНА У СРБИЈИ, ВЕЋ ДУГО (15 ГОДИНА) НЕ ПОШТУЈЕТЕ НАРОДНУ ВОЉУ С РЕФЕРЕНДУМА ЗА УСТАВ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ, КАДА ЈЕ НАРОД ИЗГЛАСАО И ЧЛАН 10. У КОМЕ ЈАСНО СТОЈИ, И ТО У СТАВУ ПРВОМ, У КОМЕ СЕ ОДРЕЂУЈЕ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК И СЛУЖБЕНО ПИСМО НА ЦЕЛОЈ ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ САСВИМ ЈАСНО (цитиармо): „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ Други став нећемо цитирати зато што се он односи на друге језике и друга писма и тај став се у Србији апсолутно поштује и примењује у скалду с Уставом. Једино се ретко (свега 10 одсто у јавности) не приемњује уставан обавеза у вези ас српским језиком и (ћириличким) писмом.

Дементни Костић је чак заборавио чије је Косово; такав сутра може лако заборавити чија је и цела Србија
*Из САНУ су издате (продате?) три српске најважније историјско-културне и цивилизацијке вредности: српски језик, српско писмо и српско Косово и Метохија

*Стога су се стекли кључни услови да се Српска академија наука и уметности – САНУ преименује у СИАЗУ (Српска издајничка академија знаности и умјетности)

*САНУ је успео да од српског језика створи српскохрватски језик који је задржан у Академијином Речнику српскохрватског језика и данас, иако се догодило у међувремену да је у међународним институцијама регистрован српски језик са српским (ћириличким) писмом.

* САНУ подстиче и чува за Србе исфаворизовано им туђе писмо из времена комунистичке владавине у Југославији уместо српске миленијумске ћирилице. САНУ намерно нити констатује, нити показује да их нестанак српског писма у Србији институционално и научно уопште занима. Има све мање српског писма у данашњој Србији

* Ако цео свет, без икакве сумње, добро зна чији су стварно Косово и Метохија и тражи тај део света да то предамо уз потпис да бисмо га трајно изгубили, а то, тобож, не зна само председник САНУ В. Костић, то не може да буде ништа друго него класична издаја Отаџбине и свога народа.

Господо,
Неки знају да се у Улици кнеза Михаила 35, у Београду, налази Српска академија наука и уметности – зато што је поред улаза прибијена табла испуњена тим словима (и речима), неки то знају “по нечем вамо”, а неки то знају по томе што су “тамо” учлањени.
Највише је оних првих, мада највећем делу њих уопште није јасно о чему се и о коме ради. Они мисле да је у питању нешто заиста озбиљно, док се тамо користе звучне речи као што су “академија”, “уметност”, а о “науци” да и не говоримо.
Других има поприлично мање, а сви они живе у уверењу да ту заседају они који су во времја оно, док смо били мали, организовали свечане академије поводом разних радних и других успеха, а сада, њихови заседајући наследници тугују што је све мање заинтересованих да академијски обележавају туђе успехе и сопствене неуспехе.

Према извештају америчке невладине организације Фридом хаус (чији је главни финансијер влада САД), Србија је у 2020. назадовала у области политичких права и грађанских слобода и сада се заједно с још четири државе западног Балкана – Албанијом, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и такозваним Косовом – налази у категорији делимично слободних земаља. У том извештају записано је да су јунски избори у Србији, „чије су спровођење обележиле мањкавости, задали тежак ударац вишепартијском систему”, док је на Косову, после краткотрајног периода на власти, „неуставно збачена влада премијера Албина Куртија”.

Изједначавање Србије и њене јужне покрајине поводом питања људских права у најмању руку је проблематично јер у последњих 20 година Срби у Метохији живе у гетима, који се еуфемистички зову енклаве и две деценије су на мети Албанаца, док у централној Србији готово да нису забележени етнички мотивисани напади. Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да су Фридом хаус и сличне невладине организације продужена рука западне спољне политике, најчешће Америке.