За време одржавања општенародног бунта
против ГМО и хемијског запрашивања
отровима из ваздуха, одржаног 5. јуна
2011. године у Београду, на Светски дан
заштите животне средине испред Народне
скупштине и у режији Еколошког покрета
Новог Сада, Никола Алексић је јавности
је први пут указао на спровођење
геноцида над становништвом Србије
јавно оптужујући режим за издају
народа и државе.

У ком смислу можемо говорити о сродности између тако наглашено модерног писца какав је Црњански са класичним песником који увек обележава резултанту једног далекосежног историјско-духовног кретања: као што то чини Његош? Одакле уопште једно такво препознавање? Шта би га могло оправдати? Каква је путања културе означена овим песничким препознавањем? У којој мери оно помера читалачко и културно очекивање?

Хоће ли западне демократије избећи начин нестајања свих својих претходница, које су својевремено прогласиле „крај историје“?

Хтео бих, прво, да поменем емпиријско сазнање да, при објављивањима научних или општих публицистичких прилога који критички рефлектирају фактичко стање у САД, Немачкој и другим демократијама западног типа, по правилу, (а) стижу повратне оптужбе да се при томе ради о „антидемократском“ ставу и делању; као и (б) да се ти прилози прећуткују, игноришу, да се одбија и ревносно спречава њихово објављивање, ширење и коментарисање.

На вест о смрти доајена српске стваралачке дијаспоре, књжевника Ненада В. Петровића из Лондона, објављујемо разговор који смо водили са њим и објавили у 6/7 двоброју часописа ”Људи говоре”.

Господин Петровић стваралачи је живео, стваралачки разоварао, стварајући умро па, ево, и наш помен њему и његовом стварању у част нека буде стваралачки:

– Србе на КиМ сви итреба несебично да помажемо, да нам то буде заповест. Стрпљење и упорност су нам сада веома потребни, као и онда када смо побеђивали непобедиве и када смо као народ из пепела васкрсавали – каже отац Милун Костић.

Глоса

Председник Србије би требало да подели сваком министру, сваком посланику и службенику по једну књижицу св. владике Николаја са насловом „Не кради државу“.

Протојереј ставрофор, Милун Костић је био старешина храма Светог Саве у Лондону од 1977-2011, пре тога је десетак година био је на челу храма Св. Тројице у Мелбурну у Аустралији. Речју, један је од угледнијих Срба дијаспоре. Иако у позним годинама и даље служим Богу и Роду, органиује акције помоћи за отаџбину, српске културне сусрете у Лондону, иницира различите програме за српску омладину. Како каже, српски живи, дише и сања. За „Печат” говори и нашем расејању, летаргији у Матици, о историјској агонији кроз коју пролазимо