За српски народ и за државу Србију статус Косова и Метохије је питање елементарног идентитета и интегритета: идентитета – у смислу да је српско саморазумијевање одређено нормативном сфером у коју свакако спадају косовски завјет и видовданска етика; интегритета – не само у смислу територијалног интегритета и суверенитета него и интегритета као способности самоодржања. Због тога је Косово витално питање српског државног и националног организма, или: органско питање српске државне и националне виталности. У суочењу с проблемом Косова као народ и држава разапети смо између бруталне реалности (војно отимање Косова и Метохије од стране NATO као савезника побуњених Албанаца у овој српској покрајини) и нормативне светости (значај Косова у црквено-народном предању). Ова комплексност мора да се узме у обзир да бисмо разумјели проблем и формулисали одговор, а не да бисмо под притиском реалности рјешавали косовски проблем „сад или никад“ (историјске појаве одликује дуго трајање!) нити да бисмо под притиском нормативности одиграли „све или ништа“ (коцкање са судбином није израз трезвености). Разборит одговор (а он не искључује ни „емоције“ јер и оне имају рационалан смисао) треба тражити у суочењу са свим структурним елементима овог компликованог проблема. Проблем се ни не рјешава неким „договором Срба и Албанаца“, јер тврђаву косметских Албанаца пројектују и утврђују Вашингтон, Лондон, Брисел. Одмах да признам, много је лакше дисквалификовати сваки предлог него рећи шта да се ради, и то просто због тога што многи елементи неопходни за одлучивање нису у нашој власти. Но када се не зна шта треба чинити веома је важно знати шта не треба чинити.

КОМПОЗИТОР СВЕТИСЛАВ БОЖИЋ

Неколико изјава о Косову и Метохији претседника САНУ академика Владимира Костића као и неубедљиво блед став Председништва САНУ подигло је велику буру код мислећих људи у српској јавности.
Више је него очигледно да лични став претседника САНУ није само лични. Он се недвосмислено колективизује и тумачи као став целокупног чланства САНУ, а то није тачно.
У високовредним импулсима најзначајнијих српских композитора (од којих су већина били и јесу чланови САНУ) Косово и Метохија су пресудна тачка њиховог почела и њихова најматичнија територија.
Живећи Косово и Метохију у свом стваралаштву као најдрагоценију зону свог уметничког постојања, придружујем се ставовима акдемика Предрага Пипера, Милосава Тешића, Милована Данојлића, очекујући да се чланство наших одељења као и целокупно чланство САНУ одреди према овом, тако кључном, судбинском питању нашег материјалног и духовног постојања.

МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ ОТКРИВА САДРЖИНУ СВОГ ПИСМА КОЈЕ ЈЕ УПУТИО АКАДЕМИЈИ
ОКУПАЦИЈА НИЈЕ ВЕЧНА, КОСТИЋ ДА РАЗМИСЛИ О ТОМЕ ШТА ГОВОРИ

ДРАГО ми је што ме Бећковић подржава. Послао сам писмо нашем Одељењу језика и књижевности, чији смо и он и ја, чланови. Матија је упознат са садржином и рекао ми је да му се свидело.

То је, за “Новости”, поручио академик Милован Данојлић напомињући да је у писму изнео свој став о КиМ:

– Рекао сам да ово није питање односа према “држави Косово”, него односа према окупацији. Окупатор је Америка. Све друго је неважно. Не мисли, ваљда, неко да су нас победили Тачи или Харадинај? Зна се ко је окупирао Косово, зна се под чијим се покровитељством налази та лажна држава – преноси нам Данојлић.

А поводом те окупације додаје:

– Пошто не можете да ратујете против Америке, онда ћутите. Или, сарађујете са окупатором.

Што се тиче Косова и Метохије, његов став је недвосмислен:

– Наш однос, као нације, познат је вековима. Те ствари су свакоме од нас јасне. Косово може да буде окупирано 30 или 400 година, али знамо где је оно и шта оно за нас значи. Косово је неодвојиви део наше свести. То је наша историјска реалност. А ова, окупаторска реалност, од данас до сутра, то, знате, траје, па прође. Ништа није вечно!

О предлозима да председник САНУ Владимир Костић, због онога што је рекао, да оставку, Данојлић истиче да је то ствар сваког појединца и његовог односа према својој савести.

– Мој савет Костићу је да размисли о томе шта говори и ради, и да ту своју одговорност сам сноси – закључио је Данојлић.

Истовремено додаје да нема ништа против Бећковићевог предлога да сви чланови САНУ изнесу свој став о Косову и Метохији. (Г. Ч.)

Извор: Новости

На електронском скупу Одељења језика и књижевности САНУ, који је требало да буде одржан 26. јануара 2021, предложено је да се у дневни ред тог скупа уврсти расправа поводом изјаве председника САНУ о статусу Косова и Метохије. Пет чланова Одељења било је мишљења да ту расправу треба одржати на редовном скупу Одељења. Верујући да се о тако крупном питању не сме ћутати и да одлагање није корисно за расправу, прилажем своје мишљење у наставку.

Академик Предраг Пипер

1. Већ непуна два вијека траје отимачина српског националног идентитета, почев од његовог језика и писма, историје, нарочито античке па културе и традиције, а онда су се рептили саможиви острвили да уз помоћ зла домаћега прекроје светосавски идентитет, утемељен на православљу српског стила и искуства, видовданском култу и косовском завјету који је кров наше бесмртне народне душе. На дјелу је опасни експеримент трансформације националне самосвијести с циљем однарођивања и расрбљавања путем нас самих, провођен по фабијанском принципу куване жабе и инструкцијама евроатлантских глобалиста, кроз марионетизовање научне елите, што је отишло дотле да је САНУ за вријеме предсједниковања Хајдиновог била спремна да чак избаци српско име у своме називу.
Ради се о пројекту бјелосвјетске охолократије која проводи морално сламање српске нације у ово, по свим знацима, предантихристовско вријеме које погодује онима који не признају васкрсење Христово, већ чекају долазак свога мешијаха, кога ми православни називамо антихристом. Прије него што га устоличе, морају да униште православље које једино спречава његово довођење на власт и да душмански похарају највеће светиње српског народа осуђеног на невиђена материјална и духовна разарања. Никада не смијемо предати забораву НАТО бомбардовање са осиромашеним уранијумом, 1999. године, када су се против Срба дигле најмоћније силе корумпираног међународног поретка, 26 земаља од којих 19 НАТО чланица, са најмодернијом ратном технологијом. Све како би нам отели само срце Србије, Косово и Метохија на којој свјетски грабежљивци, нарочито они из реда хазарократије, данас проводе друмскоразбојничку приватизацију свих националних добара.
На концу је, као врхунац цинизма бриселских властодржаца, затражено од сателитске власти Србије да лично призна отцјепљење и независност самопроглашене републикe Косово и тако дарује легитимитет тој натовској творевини створеној на беспримјерној отимачини свете српске земље. Ипак, прије него ли то лично учини, најамничка власт је 2015. године за свог дорадника и свједока позвала новоизабраног предсједника САНУ, Владимира Костића, како би управо он био посмртни звонар и најавио будуће планирано одцјепљење Косова од државе Србије. И заиста, до тада аполитични професор спремно се одазвао захтјеву нових квислинга и у гести папистичке самовоље клеветнички изјавио `да Косово де факто и де јуре није у нашим рукама и да то неко народу мора да каже`.

Крајем прошле године у издању Српске академије наука и уметности изашла је монументална књига (457 страна): Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: зборник радова са научног скупа одржаног 3. јуна 2020. године / главни уредник Зоран Кнежевић; уредник Коста Чавошки – Београд: САНУ, 2020 …. (Научни скупови / САНУ, књ. 191, Председништво Академијски одбор за српско питање , књ. 15). [из ЦИП-а НБС, Зборник, стр. 460]
Погађате, мој прилог није у Зборнику штампан. Требало би да питам главног (!?) уредника Зборника академика Зорана Кнежевића (астронома) и уредника Зборника академика Косту Чавошког („водећег српског правника“ и одскора шекспиролога) ко је од њих двојице избацио мој „прилог дискусији“. Али нећу. Јер знам име цензора. Такво цензорско понашање ме више и не изненађује
Као члан (и редовни учесник у свим скуповима) АОПС-а био сам у току с припремама у вези са скупом о сецесији. Подразумева се да сам знао и када се скуп одржава. У САНУ је одавно обичај да сви чланови САНУ за све научне скупове (изложбе итсл.) добијају поштом (у новије време и електронским путем) брошуру која садржи све релевантне податке: програм рада (списак учесника и наслова њихових саопштења), имена чланова програмског (или организационог) одбора и тсл. Та брошура представља и званични позив за одговарајућу манифестацију САНУ. Десило се, први пут од 2003. године, да нисам добио такав позив за скуп о сецесији.