Не вуците у туђем јарму

Срби дадоше све туђину:
и куће родне,
и њиве плодне,
и фабрике,
и руднике …

Дадоше и села,
и градове на реци,
и поред реке,
и потоке и реке,
и луке …

Дадоше и партије,
и националне академије,
и библиотеке,
и матице,
и школе и факултете…

Дадоше и Владу,
и Парламент,
и Државу…
И кћери своје
на аде и сплавове.

Дадоше и награде туђину
који приста да живи са њима,
а своје уметнике
бедом удавише
и отераше у туђину.

И мајку Светог,
печата народа,
у туђини тражише:
у роду византијских царева,
маџарских краљева…

Никако у српском роду,
босанских банова.
И тако миленијум
Мајка печата народа
оста без рода.

Дадоше туђину и језик,
а писмо туђна примише.
И кôд народа изгубише
јер вуку у туђем јарму

Кога водите, слепе вође?
Поданици су вам већ угребани,
све једно где:
у земљи, камену, штици ил’ расејању

Ви што вучете у туђем јарму
вође сте народа ”под једном шљивом”.
Јер, не послушаше Апостола:
”Не вуците у туђем јарму!”

Радомир Батуран
Торонто

Изшао нови двоброј часописа ”Људи говоре”.
Ово је 37/38. број, а 20. књига.
Ево њеног садржаја:

Данас, на Дан доношења моштију светог Василија Острошког у Никшић, у пречасни храм Њему посвећен, 21. новембра 2020, сустижу се вести из свих српских земаља. Из Београда јуноша на улици изјави: ”Да ми се дочепати Америке, ни у урни се нећу вратити” (у Србију!). Не оспоравајући реалне мотиве у систему у коме живе млади у Сдрбији, овај младић и његов наведени исказ, сем набоја мржње према отаџбини, све му је друго у климаксу: и образовање јер не зна да ли се каже ”урма”, или ”урна” па пита новинара; и вера јер му је потопљена мржњом, нихилизмом и депресијом; и патриотизам јер он нема љубави за отаџбину, него за туђину.

Извор: ”Људи говоре”, бр. 37/38.
Напомена Редакције
У 11-12. двоброју часописа Људи говоре, из 2010 године, у рубрици Са доајеном српске дијаспоре, на страницама 153-159, објавили смо разговор са др Матејом Матејићем. Поставили смо му десет питања. На сва питања одговорио је отворено, искрено, надасве умно, како и приличи духовнику и професору престижног универзитета у Америци, са ауторизацијом да његове одговоре објавимо у том броју, сем одговора на 10. питање.

Преузето са сајта “Човек од речи”
Иако правна незналица, састављач овога текстића присвојио је себи право да се петља у уставне промене, тако што је замолио господина Ивицу Дачића, председника Страначке скупштине Ре¬публике Србије, да буде први читалац наредних редака.

Дакле:
Уважени Господине Председниче Скупштине Србије,
Пре десетак дана начуо сам да је започет поступак за промену Устава Републике Србије “у делу који се односи на судове и јавна тужилаштва и друге последичне делове највишег општег правног акта”, а што је садржано у члановима 4, 99, 105, 142-165, 172… можда још неком.