Желећи свако добро од Господа шаљем, васкршње утехе ради, одломке из писама Царице мученице Александре, супруге Светога цара Николаја, која је последња своја два Васкрса на земљи провела у заточењу, да би се, скупа са супругом, сином и ћеркама винула у Небески Јерусалим у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године. Нека нам Васкрсли Господ помогне да останемо на путу ка Небеској Отаџбини нашој.

(Владимир Димитријевић)

Просто је невероватно како је српски народ након Другог светског рата прогутао причу о Дражи као издајнику и сараднику окупатора и Титу као маршалу и хероју рата.

С једне стране имамо српског официра који је учествовао у свим биткама Балканских и Првог светског рата 1912-1918. Повукао се са војском и народом пешке преко Албаније, био на Крфу, на Солунском фронту итд. Он је из тог рата изашао као један од најодликованијих српских официра и сви су га упамтили као таквог. И сад долазимо до парадокса да један овакав српски официр бива проглашен за ”издајника” и ”сарадника” немачког окупатора против ког се борио и био рањаван итд.

Лажите лажите

Лаж боли у грудима

Истина пре и после

Лижите се лижите

Вочићи и кравице

Истина пре и после

Коломатите коломатите

Наоколо мажите

Истина пре и после

Поганајте поганајте

Власти се дочепајте

Истина пре и после

Владајте владајте

Државну касу зајашите

Истина пре и после

Пљачкајте пљачкајте

Среброљупци бездушни

Истина пре и после

Слугарајте слугарајте

Вавилону се подајте

Истина пре и после

Издајте издајте

Народ и државу сатрите

Истина пре и после

Гласајте гласајте

Безбожничке законе

Истина пре и после

Гузичите се гузичите

Уз европске заклоне

Истина пре и после

Зацарите зацарите

Белом кугом владајте

Истина пре и после

Разарајте разарајте

Породицу цркву и државу

Истина пре и после

Затирите затирите

И децу нам отерајте

Истина пре и после

Вирусите вирусите

Цео свет потрујте

Истина пре и после

Цветајте цветајте

Глогов-коца цветови

Истина пре и после

Главосечите главосечите

Вампирски кнезови света

И – Србије и Прецрне

Извор:
https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/3922548/hirurg-miodrag-lazic-preminuo-nis.html
Миодраг Лазић: Дневник ратног хирурга, Книн 1991 – Српско Сарајево 1995. Дневник ужаса – јер га доноси ратни хирург са прве линије фронта једног рата у коме у најстрашнијим мукама умире, или остаје обогаљено, физицки или духовно, најцешце и физицки и психицки истовремено, безброј младих људи, жена, дјеце, стараца. С друге стране, свједоцанство М. Лазића о надљудској борби здравствених радника у ратној болници “Жица” у Блажују за живот рањеника споменицког је карактера – што је и својеруцан омаж здравственим радницима уопште, онима који у сваком рату остају у сјени; мало или нимало се зна о паклу кроз који ови јунаци пролазе.

О безумљу грађанско-вјерског рата у бившој БиХ већ се писало и писаће се још дуго. Проговориће многи, освјетљавајући, из различитих углова, велику несрећу народа са ових простора. Али, од овог свједочења хирурга М. Лазића тешко да ће бити непосреднијег и потреснијег казивања о злу које се овдје десило. Дневник М. Лазића – дневник је ужаса, али, истовремено, он је и споменик Човјеку. Дневник ужаса – јер га доноси ратни хирург са прве линије фронта једног рата у коме у најстрашнијим мукама умире, или остаје обогаљено, физички или духовно, најчешће и физички и психички истовремено, безброј младих људи, жена, дјеце, стараца. С друге стране, свједочанство М. Лазића о надљудској борби здравствених радника у ратној болници “Жица” у Блажују за живот рањеника споменичког је карактера – што је и својеручан омаж здравственим радницима уопште, онима који у сваком рату остају у сјени; мало или нимало се зна о паклу кроз који ови јунаци пролазе. У том свјетлу, задивљујућа је и бескрајна љубав хирурга М. Лазића за српски народ који је у овом времену свеколиког бешчашћа Запада доведен на руб пропасти.

Раније је било раширено мишљење да су Срби дошли у Илирик почетком 7. века, за време цара Ираклија. Међутим, као што сам већ нагласио, постоје и врло аргументоване тезе о подунавско-балканској домовини Словена, који су се, по наведеним тумачењима, раније звали Срби.

Спроводио је опсежна етнолошка истраживања у разним областима Србије, Црне Горе и Републике Српске. Основне теме истраживања су му, између осталог: проучавање културних образаца и научних парадигми, митологија и сакрални текстови, традиционална и савремена духовна култура Срба, српски идентитет и представе о пореклу и етногенези, базични структурни модели итд.