Отуђење

Заборависмо своје име.
Мењали су нам порекло.
Други нам сад пишу риме,
како нам тече мед и млеко.

Оставише нам стварну привид
те се с њом стописмо.
А кад нам ослепеше вид,
с тим се лако помирисмо.

Небитна лица, смешне креатуре
мозак нам неприметно празне.
Да ће нам бити боље, кажу карикатуре,
и ми поверовасмо у неистине разне.

А кад нам сервираше примитивизам,
с радошћу га дочекасмо.
Вратише нас у дарвинизам.
Сопствено сунце угасисмо.

Тешки дани нам дођоше.
Традицију позвасмо.
Карикатуре осташе.
Ми остали одосмо.

У најстаријој Српској православној цркви у Торонту ”Свети Сава”, коју је далеке 1953. освештао св. Владика Николај, одржан је у суботу 18. јануара 2020. Молебан подршке православним Србима у Црној Гори и свуда где су српски народ и његове светиње угрожени.

Свету Литургију служио је преосвећени епископ канадски, др Митрофан, коме су саслуживале овдашње парохијски свештеници Торонта протојереј-ставрофор МилованСредојевић и протојереј-ставрофор Првослав Пурић, јереј Александар Митровић из Хамилтона и епархијски ђакон Душан.

У својој беседивладика Митрофан је између осталог нагласио: ”Узалудни су сви насилнички закони и притисци безбожних владара када је Бог с нама. Молитвом и мирним протестима одбранићемо своју веру и храмове јер је Бог с нама. Бог се јави!” Из стотине грла одјекнуло је у сред Торонта: ”Ваистину се јави!” Светост светости блиставе крстовданске и богојављенске молитве прелила се на брижне очи верујућег народа који је испунио и цркву и црквену салу и молитвено вапио за правом, правдом и одлучношћу да пројављени Бог помогне обесправљеном српском народу у Црној Гори и Косову и Метохији.

После освећења Богојављенске водице обављен је МОЛЕБАН ПОДРШКЕ ПРАВОСЛАВНИМ ВЕРНИЦИМА У ЦРНОЈ ГОРИ И СВУДА ГДЕ ЈЕ СРПСКИ НАРОД УГРОЖЕН.

После дељења нафоре прешло се у црквену салу где је уприличен разговор на тему: Шта се догађа у Црној Гори? Старешина цркве прота Милован Средојевић је дао реч нашем суграћанину др Радомир Батуран, који је добар познавалац прилика у Црној Гори. Он је истакао да су поражена насиља многих Набукодоносора од Јордана до Дунава, неће проћи нити опстати најновије насиље које се догађа у вековној српској земљи, данашњој Црној Гори.

Конзулка у Генералном конзулату Србије, Ивана Стефановић,  објаснила је сав бесмисао Ђукановићевог ”Закона о ’не/слободи’ вероисповијести”, да би наш суграђанин Пеђа иронично додао да ”Мило може отимати цркве и манастире који су подигнути од Берлинског конгреса до 1918. у ком периоду није саграђена ни једна црква, а некмоли манастир”. У дискусији су учествовали и сестра Јелена, прота Првослав и брат Тома који су свесрдно позивали на молитвене, мирним протесте, али и на одлучну одбрану српских светиња у Црној Гори.

У жељи да Српска православна црква уђе у девети век своје само-
сталности још самосталнија, здравија и целовитија, посвећујемо
Уводник нашег двоброја 35/36 њеном 800-годишњем јубилеју кри-
тички указујући, потпуно добронамерно, на погрешне кораке,
државне и црквене, на нашем миленијумском путу.
Ава Јустин каже да “тражећи истину, пробијајући се ка све-
тилишту истине, мисао човекова се увек ломи кроз стравичне
урвине” 1) . Шта да кажу уредници овог часописа о својим мисли-
ма, које ће се неминовно сурвавати кроз још стравичније урви-
не, запитано покушавајући да само у мислима протрче овај
предугачки и претешки пут СПЦ? Јер, “мисао се не може нами-
слити, ни осећање наосећати; све је у човеку вечито гладно и
вечито жедно” 2) , каже исти светитељ.

Сетиње су љубав и доброта,

Светиње су живот свих живота.

Светиње су небо у људима,

Не дамо их јер смо ми у њима.

Светиње нас молитвама хране,

Светиње се молитвама бране.

Данас и џивџани на српској шљиви џивџијају да је и превише српских интелектуалаца упрегнуто у пројекат културног и друштвеног инжињеринга у Србији. Ово је само осавремењена формулација квинслишке делатности српских интелектуалаца на мењању свести српског народа. Да је и српски англиста Ранко Бугарски, стипендиста Британског фонда и Фордове фондације за југословенске студенте, члан Европске академије наука и уметности и експерт Савета Европе за регионалне или мањинске језке и, да не заборавим, идеолошког САНУ,у том пројекту, поред овог силног и правичног европског и светског чланства, најбоље су нам открила два његова поступка. А поступци човекови о њему веродостојније говоре од његових и речи и чланстaва, мада и ова другост није безизражајна.