У суботу навече 25. Маја, као што је најављено, у сали цркве Свети Сава у граду Ванкуверу одржана је презентација посвећена обележавању тридесете годишњице успона прве српске алпинистичке експедиције на једну велику и познату светску планину. Био је то крај једне недеље коју су на супротном крају света обележили догађаји чија је мешавина ироније и трагике, како ће се накнадним промишљањем установити, имала итекакве везе са оним што ће те пријатне мајске вечери окупљени у тој сали чути и видети.

Пре свега, добро би било подсетити се чињенице да су ћирилицу створили свети људи, највероватније непосредни ученици Светих равноапостолних Ћирила и Методија. Ниједно данашње писмо не може се нечим сличним похвалити. То нас веома обавезује.

“Растао сам поред Дунава, поред старих добрих аласа…..“ , стара песма која подсећа на завичај, изазива у мени увек нове уздахе. Изванредна песма која те љуља као таласи Дунава. Најбоља је када је изводе Цигани тамбураши . Имао сам задовољство да уживам у томе пар пута баш уз Дунав, на “Пикец“ чарди у Бездану, недалеко од мог родног града Сомбора .

On the occasion of 20th anniversary of the aggression of NATO Alliance against Serbia (the Federal Republic of Yugoslavia, the FRY), on 22nd and 23rd March 2019 Belgrade was the venue of the International Conference under slogan NEVER TO FORGET, and title “Peace and Progress instead of Wars and Poverty”. The organisers of the Conference are the Belgrade Forum for the World of Equals, the Federation of Associations of Veterans of the National Liberation War of Serbia, the Serbian Generals and Admirals Club, the Society of the Serbian Hosts, in cooperation with the World Peace Council. Besides the participants from Serbia, the Conference was attended by more than 200 distinguished guests from some 35 countries from all over the world, whom the organisers welcomed and expressed sincerest gratitude for their solidarity, support and huge humanitarian relief during one of the most challenging periods in the recent history of Serbia and the Serbian nation.

У граду Ванкуверу на крајњем западу земље Канаде, као и у ко зна колико градова широм планете, читаво време трајања бомбардовања и разарања Србије и Црне горе трајале су демонстрације против тог злочиначког акта који је у главама његових креатора носио шифровани назив Милосрдни анђео и представљао хуманитарну операцију. Сваког од тих 78 дана, колико је трајала та операција, ванкуверски Срби, али не само они, окупљали су се на платоу испред уметничке галерије у самом центру града са заставама, транспарентима, испуњени шоком, тугом, неверицом, учествујући у нечему што ће заувек у њиховој колективној повести остати упамћено као “демонстрације”. Трајало је то од првог дана 24. марта, па све до последњег 10. јуна.