„ОРФЕЈ” УСНУО МЕЂУ ШЉИВАМА: Добрица Ерић сахрањен у родном селу
 
Познати српски песник сахрањен на гробљу у Доњој Црнући код Горњег Милановца. Био је маг и чудотворац, био и остао срж српског језика. До вечног коначишта испратило га више стотина људи.

О ЈЕ БИО У ЈЕДНОМ РАТУ БИО ЈЕ У СВИМ РАТОВИМА

1.

ОЧЕВ РАТ

Последња мартовска ноћ 1941.

Косовска Митровица, војни објекат.

Отац сања свој сан о слободи.

Други снови су на другом месту.

Јутро.

Причешћује се у митровачкој цркви.

Креће на очекивано место

непријатељског напада на отаџбину.

Изложба Историјског музеја Србије, отворена у Културном центру Србије у Паризу 23. марта ”Србија 1999. – 20 година после – Док су падале бомбе изненада склоњена само после два дана. Платна Биљане Вилимон су уролована, документарне фотографије које су део изложбе такође, док је слика Владе Величковића остала у приземљу галерије.

Како је на свом ФБ налогу написала Наташа Пејин, координатор за односе са медијима КИЦ-а, разлог изненадног и потпуног уклањања комплетне изложбе је конференција која је у простору КЦ Србије организовао војни аташе при амбасади Србије у Паризу.

“ – На посао сам дошла у 11:30 и затекла зидове галерије Културног центра Србије у Паризу празне. У моменту док сам гледала и чудила се наишао је директор Културног центра Србије, Радослав Лале Павловић и рекао да данас имамо пријем званица у 18 часова и да је из амбасаде добио налог да се слике скину како, цитирам, официрима НАТО-а не би било непријатно. Вече пре, синоћ, све је било уклоњено са зидова. Званице, војни аташеи земалја, између осталих и оних, које су бомбардовале Србију 1999. Не знам прецизан назив конференције…Директор је наставио да ми објашњава да ће бити коктел, шта ја треба да радим…

Рекла сам му: ви Лале Павловићу учествујете у страшној срамоти и понижењу Србије и српских жртава и треба да вас је срамота. Одбијам да учествујем у овоме, а што се коктела тиче, у оваквим условима, ни чашу хладне воде нећу изнети никоме. Отишао је без речи.

Пред почетак конференције, један момак из организације је дошао у канцеларију и донео све каталоге изложбе који су били у галерији, са питањем где то да склони? Питала сам: зашто? Одговорио је да не сме ништа од тога да се види у сали. Потом је дошао и директор и рекао ми да донесем микрофоне да урадим тонску пробу.

Одбила сам да на било који начин учествујем у тој срамоти у Српском културном центру где се понижава Србија, уметници који излажу и жртве бомбардовања 1999., а да као врхунац понижења то сами Срби организију! Напустила сам канцеларију пре доласка званица.

Уједно објавлјујем да од 31. марта не радим у тој институцији, јер су надлежни, недавно, после годину и по дана мога рада, установили да немам квалификације нити компетенције за то радно место.

Сад и ја видим да немам”.

Ћирилица нам је угрожена у јавним комуникацијама, па је треба заштитити. Тим ставом руководе се у Бајиној Башти, где су недавно одборници општинске скупштине једногласно усвојили Декларацију о заштити и неговању ћирилице у овој општини.

Према образложењу тог акта, употпуњеног мерама које треба да популаризују коришћење ћирилице, на подручју општине планираће се одређени дани посвећени српском језику и ћириличном писму те пружити олакшице субјектима који у јавној комуникацији користе ћирилицу.

Декларацијом, усклађеном са ставовима Министарства за културу, СО Бајина Башта је обавезала „све институције, јавна предузећа и установе да у свом раду потенцирају ћирилицу”. За спровођење се формира радно тело које предлаже конкретне мере и једном годишње подноси извештај о оствареном.

Аутор текста декларације је одборник Синиша Спасојевић, који је с одборником Зораном Раковићем предлагач овог акта. Спасојевић образлаже да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе, препознатљив знак, показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено.

Општинска скупштина, с потписом њене председнице Весне Ђурић, овом декларацијом је, уз остало, обавезала бајинобаштанску библиотеку „Милош Требињац” да у највећем проценту набавља књиге које су на ћирилици. Сви рачуни које издају општинска јавна предузећа и установе морају бити писани ћирилицом, код набавке производа за потребе општине гдегод је то могуће захтеваће се искључиво производи на ћирилици (на пример књиге које се поклањају поводом Дана општине). Сви корисници јавних средстава која добијају на општинским конкурсима обавезују се да у својим активностима за које су добили новац користе ћирилично писмо. Установа „Култура” се задужује да осмисли и реализује манифестацију посвећену српском језику и очувању ћирилице, а стручне службе општине Бајина Башта да пронађу законске могућности за пружање олакшица привредним субјектима с овог подручја који у свом пословању редовно користе ћирилично писмо.

Аутор декларације Синиша Спасојевић каже за наш лист да је мотив више него очигледан – занемаривање ћирилице. А ова општина има посебну обавезу као место где је постојала чувена Рачанска преписивачка школа, једна од наших највећих културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине.

– У минуле три године, колико промовишем ћирилицу кроз своје ангажовање у општинском већу и у раду Скупштине општине, успео сам да јавна предузећа и установе почну да поштују Устав и сва документа достављају искључиво на ћирилици. Било је ту и неразумевања, али временом све је дошло на своје место – истиче Спасојевић, додајући да је текст декларације проследио Министарству за културу и да му је брзо стигао одговор из кабинета министра: – Захваљују на обавештењу и кажу да је похвално што је декларацијом предвиђена обавеза институција, јавних предузећа и установа у надлежности општине Бајина Башта да у раду користе ћирилицу, уз одређене мере подстицаја заштите ћирилице на територији општине.

СРБИН инфо@srbininfo

Поставља се питање зашто баш ја који припадам српској дијаспори (и радим као теоријски физичар 34 године у Немачкој) потежем питање научног и друштвеног кредибилитета и одсуства морално-научне вертикале председника САНУ Владимира Костића, а које се, на први поглед, тиче, пре свега, матице српског народа?

На то ме је нагнала његова крајње неодговорна политичка изјава српској јавности 2015. године, која гласи: „У овом тренутку једина политичка мудрост је на који начин са неким елементима достојанства напустити Косово?“ Подсећам српску јавност да српска дијаспора више од 200 година стоји на бранику отаџбине, помажући је безрезервно – морално, стручно и особито материјално, да се ослободи ропства, да сачува своје територије и да се цивилизацијски развија.