Немам ја ништа против Европе, само памтим све што смо претрпели захваљујући њиховим добрим намерама и поучена тим искуством ни мало им не верујем да нам желе добро. Капирам да сам вероватно не мањина, него и испод мањине. Испод цензуса. Понекад помислим чак и да се сви који овако мислимо скупимо вероватно не би могли ништа да урадимо. Али опет, кад видим који су то нови критеријуми за погодност, радо прихватам да сам ретроградна.

”Зашто се неки Срби толико боје папиног доласка ако су сигурни у своју вјеру и идентитет?” – иза оваквог питања се крије замјенa теолошких теза и изокретање религиозне логике, намјера релативизовања религиозних разлика, вјерске и политичке сукобљености православља и римокатолизма. Заправо, злоупотреба црквеног учења у циљу стварања погрешне представе о узроцима вјековног сукоба православља и папизма. Наиме, пропапска пропаганда у програму папиног похођења Србије по којој разлози ратовања Срба са комшијама римокатолицима нису вјерске природе, то јест одбрана од папског програмског пројекта ”покрштавања” и погрома ”православних шизматика”, већ племенске размјерице никад довољно христијанизованих балканских народа. Прикривају се религиозни разлози српско-хрватског сукоба, а вјековни ватикански прозелитизам према православним Србима се приказује као супростављеност националних интереса Срба и њихових балканских сусједа.

Читам вести из Париза.

И гласно размишљам.

Седам терориста је убило 150 људи.

Међу терористима је био и неки дечак од петнаест година.
Напали су седам тачака у Паризу. Ођедном.

Значи, све је било део организоване групе терориста.
Колико је њих било у групи?
Седморо?

То је немогућа мисија. Седморо људи не могу то сами ово да ураде?

Неко им је морао да помаже?
Ко?
Неко је морао све то да припреми.

Требало је изабрати места, наоружати их бомбама и деловати.
Требало их је довести на место злочина .
Морали су да буду међусобно повезани и морали су да добијају
инструкције за напад.
То не могу њих седморо сами да ураде.
Поготово што знамо да је међу њима био и неки балавац.

Седморо  терориста су имали подршку.

Некога ко је стајао иза и који се није видео.

Нека по сваком терористи треба десет људи да га опслужује да би
изврши терористички напад.

То је седамдесет људи.

Најмање седамдесет људи је припремало њих седморо за ову акцију.

Где су их припремали?
Где су их учили како се постављају бомбе?
Где су вежбали? Где су учили да пуцају?
Где су били на гађању? Где су се уигравали?

У Паризу? Француској?
Свашта! Глупост!

Седам људи да данима пуца и поставља бомбе и да то полиција
Француске не примети није баш реално.

Полиција Француске се обрукала већ неколико пута, али толико
неспособни, ипак, нису.

Терористи су се припремали ван Француске.

Где?

Како је ИСИС признао овај злочин, онда је ствар много лакша.
Терористи су се припремали у војним логорима ИСИС-а.
Сада све постаје много занимљивије.

Терористи се припремају на територији ИСИС-а.
Који има своју организацију и која стоји иза терориста.
Главно питање је – ко финансира ИСИС?

Они кажу да се финансирају из производње, прераде и продаје нафте?
А ко купује њихову нафту?
Саудијци и Турци.

Територија ИСИС-а је на северу Сирије и граничи се са Турском.
Ко контролише ту границу?
Нико.
Коме Турска и Саудијска Арабија препродају нафту Исламске државе?
Америци.

Према руским обавештајним изворима, који су најпоузданији данас на
свету, Турска је зарадила на овим трансакцијама 62 милијарде долара.

Зарађује и даље.

Посао цвета.

Када је руски начелниг Генаралштаба Герасимов, пре два месеца,
запретио Ердогану да ће да му из Сирије  да пошаље ракету у спаваћу
собу, да је Ердоган блискоисточни Хитлер, крвник и зликовац, онда је
то нечувен дипломатски скандал да се једна генерал тако обраћа
председнику друге државе.

Ердоган је ћутао.

Турска је ћутала.

Нико ништа није смео да каже.

Руски генерал је имао проверене информације како се Турска понаша.
Турска и Саудијска Арабија су играчи Америке на Блиском истоку.

Они све раде како им Вашингтон нареди.

Према извештајима листа ЕКОНОМИСТ из Лондона, који је увек пословично
добро обавештен, у престоници Исламске државе Раки дванаест судија ,
који управљају правосудним системом,  су – Саудијци.

Тако долазимо до саме суштине проблема тероризма.

А сама суштина се састоји у питању – ко финансира  те терористе?

То што су фанатизовани муслимани одлепили у пустињи и што мрзе све
који не прихватају њихову екслузивност у посвећености вехабистичком
покрету сунитског ислама, то је проблем тих лудака и нико нема право
да их мења или убеђује.
Све док су у пустињи.

Проблем настаје када они своју мржњу желе да наметну остатку планете.
Када напусте своју пустињу.
Тада постају терористи.
Тада су опасни и они и сви који их финансирају.
Односно, они који купују њихову нафту.
Тачније, Америка.
Прецизније, Вашингтон.
Најтачније, Вол Стрит.

Који  брани само своје интересе.
Вол Стрит контролише Фамилија.
Која управља светом.
И која је створила терористе.

Сада је све јасно.
Круг злочина се затворио.

Медијско жаљење жртава је лицемерје Фамилије.
Велики Брат је све изрежирао.
Понавља се 11. септембар 2001.
Усековање.

Страдање Светог Јована Крститеља.
Сада је изабран 13. новембар.
Симбол крсташа.

Тога 13.новембра 1095 године папа Урбан II је позвао крсташе у рат
против неверника за одбрану Христова гроба.
Случајно се поклопио датум?
Нема случајности.

Све је Велика игра.
Великог Брата.
Нафта се и даље продаје.
Терористи прете.
Нећемо смети до пијаце да изађемо.
Страх се намерно шири.
Пуцање петарде се претвара у стампедо застрашених.
НАТО бомбардује положаје терориста.

Провидна игра.

Тоталитаризам се наставља.
Хоћете ли заиста да зауставите терористе?
Не купујте нафту од њих.
Затворите им финансије.
Они ће брзо да пропадну у пустињи.
Без испаљеног метка.
Зар је то толико тешко?
Зар се тога нисте сетили?
Престаните да обмањујете и ширите лажи.
Престаните да финансирате терористе.
Који вам требају за одржавање тоталитаризма.

Који вам помажу да свет држите у дужничком ропству.
Игра је провидна.

Жртве су само стварне.

Београд, 16.11.2015

1 –

Нађем ти ја тако неколико њи´а са бироВа за рад и уз пиће и иће на вересију у кафану код Мику Шпијуна сазнам да и они пишу песме, у духу мојих антолоКијских сти´ова “мала моја, свиђа ми се риба твоја”… Обрадован откријем им да сам завршиЈо четврти разред гимназију. Они мислу да је то она виша реална гимназија после осмогодишњу школу, коју нисам завршиJо, значи, како кажу, законски сам неписмен, и упецају се они који од школске спреме само имају понеку подерану ђачку торбу. И тако, уз пиће и иће на вересију код Мику Шпијуна, почнемо да рецитаВАмо песме. Конобарка Румунка мислела да смо неки академици и боЈеми, долива нам ракију у масне чашетине. Углавном, ми сељаци с коца и конопца од злу мајку и злога оца, у кафану Мику Шпијуна формирамо књижевни клуб “ГРАЦКЕ ПОЈЕТЕ”.

Универзитетски професор Андреј Фајгељ оцијенио је да га ни хапшење, нити било какав други покушај режима Александра Вучића да врши притисак на њега неће уродити плодом, те да ће наставити да се бори за слободну Србију.

„Злочинац који нам прети треба да се плаши, а не ми. Ту бег не помаже, већ само борба. Биће нам само све горе и горе док се већ једном не побунимо и заслужимо слободу“, истакао је Фајгељ у интервјуу за портал ИН4С.