Драгослав Бокан
СТРАШАН ГРЕХ ЈУГО-СРПСКЕ, БЕОГРАДСКЕ ЕЛИТЕ:
Још један оклеветани рат

Страшан је грех наше југо-српске београдске елите, коју са радошћу дочекују тамо где неки од нас никад неће моћи да кроче.

Ко год није био у рату, у униформи и у рову, ко није гледао мртве крај себе као неизбежни део пејзажа и свакодневице што га окружује и притиска, ко није слушао заглушујући тресак експлозија од којих му се слух тако поремети да више не зна шта је лево, шта десно, шта горе, а шта доле (док се тетура као пијан), ко није осетио смрт како лети, у фијуку гранате или метка, тик крај њега… – не може да зна. колико је то тамо озбиљно и судбоносно важно

цела вест

Предраг Протић
Вук Ст. Караџић је био револуционар

У књизи „Књижевност као институција”, коју је објавила издавачка кућа ТАНЕСИ, из Београда, Предраг Протић (1934), наш познати књижевни критичар, уврстио је осамнаест својих радова о српској књижевности, који се баве књижевном и културном историјом, од раног 19. века до Другог светског рата. Поред уводног есеја „Књижевност као институција”, по коме је насловио књигу, и завршног о „Српском књижевном гласнику”, Протић пише о личностима из нашег културног живота, које су, на различите начине, обележиле своју епоху.

цела вест
24.
Некатегоризовано

Франц Вебер црногорској влади:
Не потапајте величанствену земљу Морачу

ИН4С -
23 фебруара, 2017

Пише: Франц Вебер

Прошло је неко вријеме откако ме мој пријатељ, сарадник и саборац већ три деценије, прво у бици за спас Мораче и Студенице, затим за спас косовских храмова у вријеме зликовачког рата Натоа против Срба, Комнен Бећировић обавијестио да је област Мораче са њеним непроцјењивим природним и цивилизацијским добрима још увијек озбиљно угрожена.

Међутим здравствене неприлике које су се надодале мојим одмаклим годинама, спријечиле су ме да се раније огласим.

Наиме са зпрепашћењем сам сазнао да црногорска влада истрајава у старом кобном пројекту хидроелектана на ријеци Морачи који захтијева подизање брана и стварање вјештачких језера и, према томе, потапање долине Мораче. Након неколико пропалих покушаја у ту сврху код европских инвеститора, овога пута влада се окренула кинеској компанији Норинко познатој по својим џиновским подухватима, као што су сравњивање планина и прављење вјештачких острва усред мора те би за њу потапање долине Мораче представљало незнатану ствар.

цела вест
21.
Некатегоризовано

Придружујемо се из Торонта саучешћу породици и братском руском народу за раноуснулим бардом руске и светске дипломатије које је упутио истог дана Покрет за Србију

Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин преминуо је данас изненада на свом радном месту у Њујорку, само дан пре 65. рођендана.

Тим поводом, председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин упутио је телеграм саучешћа министру иностраних послова Руске Федерације Сергеју Лаврову.

У телеграму се каже:

Поштовани Сергеје Викторовичу,
 
Поводом изненадног одласка г. Виталија Чуркина, упућујемо Вама, а преко Вас и његовој породици, свим колегама и грађанима Русије, изразе нашег најискренијег саучешћа.
 
Виталиј Иванович је био дипломата – професионалац највиших квалитета, талентовани и успешни државни функционер и бранилац отаџбине који је пао на првој линији фронта.
 
У Србији ће му остати вечнаја памјат. У Савету безбедности он је био и наш, па смо се осећали сигурно и заштићено.
 
Царство му небеско!

Владимир Кршљанин, амбасадор,
председник Покрета за Србију,
председник Српског одељења Међународне словенске академије

цела вест
17.
Некатегоризовано

Владимир Бабошин
Разговор с дедом | Разговор са деда

Мој деда по мајци, Степан Степанович Сергејев, пулеметчик 8 пушке чете 998 пука погинуо 5 јула 1944 г. у време Выборгско-Петрозаводской операције у борби “локалног” вредности испод села Вакилла, место Хокомяки у близини г. Выборг, где је и сахрањен у заједничку гробницу. Уочи 50 –годишњице Победе перезахоронен у мемориале недалеко од пос. Црвено Брдо. Изражавам захвалност своме ученику Тимотеју Жердеву, који је пронашао гроб деде.

цела вест
Страна 2 од 67

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017