Душица Лаврнић
Закопано благо
Закопане су целе лађе
Са изгубљеним благом
Једнооки гусари
Завршили су посао
Помрли од досаде
Потомке нису оставили
Једном ће овде доћи деца
Да праве куле од песка
Глас ће им рећи
Да копају дубље
И заборављено изнесу
На светло дана
Слепило
У својој вечитој тами
Напипава обрисе, осећа топлоту
Људи и ствари
У свом усамљеном мраку
Не сналази се најбоље
Повређује се често
Не зове у помоћ
Ћути под теретом невида
Чека
Једног јутра неко ће доћи
И остати крај њега
Сада је рано за тај сусрет
Он није спреман
У сутону умива слепе очи
Под дрветом жеља
Звездана прашина
Питаш се
Одакле звездана прашина
Просута по јастуку одједном и свуда
Дан је
И сунчева врела лопта
По небу се протеже куда
Само још облаци блуде
Откуда сјај далеких звезда
На месту где глава ти мирно дрема
Одавде
Са свога краја света
Шаљем ти шару свемирског миљеа
И грлим јастук на коме спаваш
Са својих хиљаду звезданих жеља
Како потрошити
драгоцен дан на земљи
Претворити облак у сунчано небо
И дугом заменити безбојну кишу
Прочешљати шикаре и камењаре
Затим се сместити у увалу мирну
Пребројати облутке сиве и беле
Ситније чувати у ципели
Не отресати песак ни прашину
Не празнити џепове, чувати дрењине
Суве од дневног заборава
Понети са собом дарове дана
Мирис маслачка, ветар у коси
И речну сузу
И сутра опет.
Никада их не понављати истим редом
Картографија
1
Одавде до најближе насељене планете
Светла напуштених градова
Сабласно горе
Од земље до прве пријатељске звезде
Милион погрешних знакова вреба
Пазим где крочим
И дишем кратко
Испрекиданим дахом
Прикривам стрепњу
Одавде до најближе насељене планете
Нема путоказа
Тако започињем неизвестан пут
Тако настаје мапа мог тражења
Коментари