Бранко Шкорић
У шуми детињства
Отац ми на растанку остави букару и рече:
“Чувај овај суд и пиј из њег’ рујно вино на
славама и кад ти се деца буду рађала и женила.
И нек те увек подсећа на Буковицу и бенковачке
винограде пуне најслађег грожђа.”
Послушао сам га, али дођоше ратна времена и
виногради престаше да рађају, а букара се расуши.
Оста само успомена на здравице и људе који су је
у руци држали…
Букара
Јеси и ниси велика, за литар или два вина
Неимар те од смреке створио
Док су дроздови плодове кљуцали
Драга си сваком оном коме вином
На које миришеш, груди огрејеш.
снежана поезија
Сеја Ана
Једног пролећног дана
У дворишту Бреговите 19
Посадила младицу дуда
Моја сеја Ана.
Сваког дана заливала младицу прво
Ко цвеће у башти Семирамида
Неговала је нежно и мило
Све док није постала велико дрво.
Сад дуд шири хлад на све стране
Под њим неуморне баке мотају пређу
Чекају кад ће лагани ветрић са Велебита
Да дотакне његове гране.
А кад лишће на дуду затрепери
Роде дудиње бело-црвене
Сеја Ана у Бреговиту сврати
Све због једне драге успомене.
Нови годови
Једног кишног дана под крошњом старог храста
срели се Он и Она.
Кад је киша сипила – Она се смејала
Кад се кос оглашавао – Он се смејао
Кад се дуга на небу појавила – Она се смејала
Кад им је сунце мокре косе миловало – Он се смејао
Кад су им се руке спојиле – Сунце се смејало.
И док су се пролећном дану радовали
расли су нови годови у шуми њиховог детињства.
бранко
Коментари