25.
Живојин Манојловић

Једина Србијо

Волим те
Волим те тако узавреле крви
Волим те
Постојано
Поносно
Црвено
Волим те
булкама цветних поља
Зрелих јагода
Волим те
Руменилом девојачког образа
Волим те
Њеном плетеном косом
Увезаном црвеном машницом
Раздраганим смехом деце
Волим те

Волим те
Ишибану моравским кошавама
До модрине
Плаву
Плаву
Не клонулу налетом других ветрова
Волим те
Плаветнилом зрелих шљива
Очију
Мило
Вером настало
И опстало
Волим те
Волим плавичасто
Сјајем ордења мојих предака
Сина и кћери
Волим те
Поколењима њиховим
Волим те

Волим те
Пролећем
Расцветану
Белу
Волим те
Белином летњег облачка
Над хладом његовим
Волим те
Снежном белином посуту путем
Топљену срцем
Понекад преварену
Волим те
Проседом косом белом
Пребледелу бригом за своје

Волим те
Волим
Каква си била
Каква ћеш бити
Под којом било шминком
Она бледи
Брише се

Осмех

Украо сам ти
Један осмех
Искрен
Топао
Срећом саткан

Нежно сакрио длановима
Да нико не види
Да нико не сазна

Моравске кошаве цепају сећања
Да ситне фрагменте
Сете
Среће
Туге
Радости
Бола
Лепоте
Љубави

Чврсто држим
Стиснуте дланове

Понекад
Усамљен
Растрзан мислима живота
Осетим тугу

Лагано отворим дланове
Твој украдени осмех
Као хиљаду новогодишњих прскалица
Заискри непролазном љубави

Љубав

Љубав
Није само реч
Пријатељу
Немој реч
љубав
Изговарати тек онако
реда ради
Осећаш
Изговори је
Тихо
Побожно
Као молитву
Нека клизне
Низ грло
Лакоћом пера
Птице
Птице станарице
Не селице
Изговори је
Лебдећи
Озарен
Грудима пуним
Жудње
Чежње
Слатком стрепњом
Чекања
Љубав
Љубав не долази сама
Зови је
Заслужи
Убрзаним лупањем
Срца
Узбурканим мислима
Постојаношћу
Истрајношћу
Опраштањем
Осмехом
Да пријатељу
Љубав није само реч
Већ ТИ својим бићем

Груди

Налети зиме моравска кошаве
Не расхладе врелину
Љубљених

Утонем у нежности
Мирисом младости

Груди орошене
Набубреле
Омеђане тесном чипком

Образ на белину меком ткану
Додиром задњег дамара
Узбуркану

Дрхтај жудње зањиха
Облаке језе истрајне
Вечне
Љубављу дарежљиве

Слични текстови


Љубица Милетић
Тако је било господине

Сунчица Денић
Изгон

Жељко Сулавер
Процвалој грани једног дријена

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019