10.
Џефри Амарал

Зашто сада Tесла?

Када сте први пут чули за бежични пренос информација, елек-
трична возила или зелену енергију? Никола Тесла је све то из-
мислио пре више од 100 година. Заиста, упркос упорном против-
љењу великих корпорација, Никола Тесла је ударио електричне
темеље на којима свет и даље почива. Ипак и дан данас Тесла
је углавном непознат, неопевани архитекта наше колективне
зелене будућности. Наша представа ”Поновно откриће Тесле”
(Reinventing Tesla) доноси узнемирујућу истиниту причу о овом
великом Србину-Американцу, генијаном проналазачу који је
целом свету донео струју.
Први пут сам чуо за Николу Теслу током лета након завр-
шеног осмог разреда. Добио сам стипендију за позоришни про-
грам намењен успешним техничким дизајнерима. Док сам учио
позоришну расвету, мој професор ме је упознао и са радом док-
тора Тесле и његовим сном да укроти природне силе како би
служиле људским потребама. ”Никола Тесла је подједнако био и
шоумен и научник”, рекао је, ”и у једном тренутку Тесла је био
најпознатији човек на свету. Он нам је дао наизменичну струју и
његова ”светска бежична” технологија калема омогућила је рад
радија и телевизије. Али сада, ако га уопште икада и спомену,
Тесла се памти као ”луди” научник који је износио невероватне
тврдње о бесмисленим и ексцентричним проналасцима.” Питао
ме је, ”Како би ”луди” научник могао да створи систем наизме-
ничне струје који се и данас користи у целом свету? Историју увек
пишу победници.”
Нисам могао да разумем шта ми је говорио. Никад рани-
је нисам чуо за Николу Теслу. Мислио сам да је Едисон прона-
шао струју а Маркони радио. Учио сам о тим проналасцима на
часу америчке историје. Што је још важније, тада сам први пут
чуо неког одраслог да озбиљно оспорава оно што се учи у држав-
ним школама.

Како би луди научник могао да створи систем наизменичне
струје који се и данас користи у целом свету?

Питање мог првог професора позоришта прогањало ме је, и то-
ком наредних 30 година почео сам да сумњам да је одговор у
поезији. Управо су ритам и имагинативност Гетеове поеме ”Фауст”
инспирисали Теслино схватање гравитације и магнетизма; по
сопственом признању, та поема га је навела да направи прото-
тип мотора на наизменичну струју који је могао да ради помоћу
ротирајућег магнетног поља. Ово откриће је довело до револуције
у електричној индустији која је тада била у повоју, и омогућило
је глобалну електрификацију. Такође је покренуло ”Струјни рат”,
прву озбиљну финансијску битку између технологија које се бију
за доминацију на тржишту.
Тесла, више као песник него као банкар, волео је новац само
зато што се могао употребити за стварање проналазака који би
”ослободили човечанство од најнижих послова”. Његово откриће
технологије наизменичне струје представља испуњење дечачког
сна да укроти нетакнуту природну силу Нијагариних водопа-
да. Недалеко измештене и незнатно унапређене у последњих 100
година, електричне централе на Нијагари и даље функционишу
на начин како их је он дизајнирао и настављају да обезбеђују
чисту, бесплатну струју до дана данашњег. Први значајни генера-
тор наизменичне струје на свету и даље је убедљиво најчистији и
најефикаснији струјни систем који имамо.
На жалост, за банкаре и ”капетане индустрије” који су финан-
сирали Теслина истраживања зарађивање огромних сума новца
је био главни и једини циљ, без обзира коме би то током време-
на помогло или одмогло. У њихову одбрану могло би се рећи да
је њихов свет био неограничени извор богатства које је требало
узети, дивљи пастув кога је требало оседлати.
Још пре 1900. Тесла је знао да ”… Ако користимо гориво за
производњу енергије, живимо на свом капиталу и брзо га исцрп-
љујемо. То је варварство и невиђено расипништво које се мора
зауставити у интересу генерација које долазе…” Сигуран сам да
по мерилима Индусртијске револуције Тесла, песник и визионар,
може лако да се осуди као ”луди научник”. Историја ће можда по-
казати да нисам у праву, али сматрам да нам не треба више бан-
кара. Заиста нам треба више песника.
Међу песницима, извођачима и техничарима у свету позо-
ришта и филма упознао сам многе друге Теслине пријатеље, укљу-
чујући и Дага Билића. Коаутор и редитељ представе – Даг и ја
смо се срели на снимању 3Д филма пре неколико година и откри-
ли смо да нас обојицу интересује Тесла. Даг, као прва генерација
досељеника, српско-амерички глумац и редитељ, и ја као холи-
вудски дизајнер расвете одмах смо уговорили да направимо
3Д филм о Теслином животу и раду. Продуцирање представе о
Тесли деловало је као природан први корак ка разумевању сложе-
не историје човека и његовог времена.
Као што се касније показало, чим смо одлучили да почне-
мо, заједнички пријатељи су нас упознали са Џефом Парисеом
из фирме која се бави специјалним ефектима високе волтаже на
сцени (KVA). Преко KVA упознали смо и Франка Табиту, човека
који је самостално глумио Теслу. Заједно смо створили наш комад,
”Поновно откриће Тесле” како бисмо разрушили мит о ”лудом на-
учнику” и одали част првом правом поборнику зелене енергије.

Pages: [ 1 ] [ 2 ]

Слични текстови


Едвард С. Херман
Сатанизација Срба као пропагандни удар

Зоран Петровић Пироћанац
Избрисати српски вирус

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026