Летопис, молитвеник, цароставник

О књизи “Светилник” Ивана Негришорца, Орфеус, Нови Сад 2010.

“Светлим, дакле, постојим”!
Ава Јустин Ћелијски

Овако, у једној богонадахнутој цртици, свети Јустин Ћелијски де-
финише стање у коме постоје хришћани. На истом месту он каже:
Хришћанин мисли светлошћу, тада и стога је проналазач, зна ду-
бине човекове као и Дух свети дубине Божје”. Да је то тежња и крај-
њи циљ књиге “Светилник” Ивана Негришорца види се још у са-
мом наслову и запису непознатог разносача светла који отвара књигу.
“Роман једне душе исписан је по небу закучастим рукописом
хиљаде облачића, а по земљи милионима светлосних главица ра-
сутих по разним временима и просторима”.
Бавећи се унутрашњим светом својих јунака, помислима, ис-
кушењима, врлинама, покајањем које остаје као разговор душе
са Богом, њиховим сакривеним намерама, Негришорац поступа
баш као хришћанин који мисли светлом и коме су дубине чове-
кове откривене. Он као да се бави прикупљањем светлосних чес-
тица које су по разним временима и просторима разасуте, а та
времена и простори за Негришорца су сами људи, који чине сабор
свете хиландарске лавре. Ту су сви који су уградили себе у живот
светог, можда је овог пута прикладније рећи, светлог места. (Ар-
хондар у души зилот, подрумар у апокрифним мислима, искуше-
ник, књиговођа, расофор, трпезар, игуменијарх, ризничар, кројач,
обућар, арсанар, прософор, дохијар, чтец и многи други). Поред
анонимних учесника осмовековног континуитета Хиландара, Не-
гришорац, за своје јунаке узима историјске личносоти које доводи
у везу са појединим догађајима и то у сврху грађења летописа са-
кривеног у расуђивању или созерцању самих догађаја. Али, без
обзира на ову улогу, песник не одустаје у труду осветљавања душа
сваког лика, било да је он анониман или стварна историјска личност.
Међу важније догађаје, светлоноша, Иван Негришорац, сврс-
тава преписивање “Шестоднева” Јована Егзарха, који преписује
Теодор Граматик, али и одбрану Хиландара од каталонских гусара,
о којој говори лично архиепископ Данило II, такође светлоноша
и аутор средњовековних житија и служби. Ту је и дух Косовског
боја и по њему задатог завета, Георгије Митрофановић, Јован Ра-
јић, Димитрије Аврамовић, Гаврило Дожић, Матеја Матејић, Дејан
Медаковић, проф. Ђурић, Владимир Ћоровић, али и владари Си-
меон, Александар Обреновић, цар Душан, па чак и пуковник
УДБЕ и моћни Недостојник који се у скоријој хиландарској исто-
рији спустио без благослова хелихоптером у манастир, што је и
у народу заблежено у десетерачкој песми “Десант на Хиландар”.
Поред летописног тока паралелно иде молитвени ток и то кроз
исон који прати целу књигу у виду Акатиста пресветој Богороди-
ци Тројеручици. За овај молитвени бруј он наводи да је “преписан
руком недостојног исихасте” чиме у духу хришћанских писаца не
приписује себи изречену молитву, себе самог у самоунижењу
представља као недостојног и на крају декларише као исихасту.
Задржимо се на трен код ове речи. Исихаста је човек који упраж-
њава и живи Исусовом молитвом тежећи да дође у духовно стање
када ће бити достојан виђења нетварне божанске светлости
Исихије. Ова чињеница нас враћа поново на почетак “Светлим,
дакле, постојим”. А стих из једног од икоса гласи “Ти си, Богоро-
дице Мати, Светлост сама”.
Ако је у осталим деловима Негришорац применио форму која
јер најближа драмској, у којој је исписана драма пада и подизања
људске душе, Акатист је написан у духу старих српских акатиста
који су настали и припадају византисјкон кругу схватања духов-
ности и који се одликују неодступањем од проврених модела и
узора. То је Акатист који ниједним својим словом не излази из
прописане форме, смењивања икоса и кондака, и само понегде у
неким стиховима се одражава време у коме су настали.
Акатист наглашава посебно везу иконе Тројеручице са лич-
ношћу древнохришћанског песника светог Јована Дамаскина ко-
ме је чудесно исцелила руку, и практично од тада и постала “Тро-
јеручица”, игуманско достојанство које ова икона ужива у Хилан-
дару и улогу пресвете Богородице у историји свег хришћанства,
Свете Горе која њена је башта и чуда која су се деловањем овог све-
тог образа Богородице пројавила свету. У 5. икосу Негришорац пева:

“Радуј се Ти, која против зла у бој нас наводиш!
Радуј се, јер путем ка Небеском Јерусалиму заслужнике доводиш!
Радуј се, јер смирене душе уском стазом вере приводиш!
Радуј се, Која блажено магаре, далеким путем, до циља одгониш!
Радуј се, јер миомирисном светињом Атос испуњаваш!
Радуј се, јер чудесном светлошћу Хиландар обасјаваш!
Радуј се Ти, Која заветом мајчинске љубави читав свет озарујеш!”

У њему се види Богородичино заштитништво, путеводитељство,
чудотворење, светло и мајчинска љубав којом свет озарује.
У 1. кондаку у стиховима:

“И упркос гордој науци и горком сазнању,
Свему што људски разум тешко, поразно схвата,
Ја се у сновима Твојим вазда будим,
А у њима спаса још има и у твом сину видим брата”

Негришорац по традицији православног подвижништва, одба-
цује светску науку и тражи усиновљење прихватајући позив Хри-
стов упућен на Гори свима кроз молитву “Оче наш”.