Александар Стојковић

Пиета

улазим у саборну цркву
завлачим руке у џепове јакне и вадим патент
дижем се на врхове прстију хватам ексер за главу
и вучем полако

када осетим да је изашао брзо притискам прстом
(као што болничарке притискају
комад вате натопљен шпиритусом
на место из ког су тек извукле иглу)

тело пуно талога
пада на земљу
пођимо кући
наложио сам ватру
одморићеш се неколико сати
и ране ће у сну зарасти

Као зец у пољу

наша се очајања јављају из сна
на ивици шуме
ево животиња као изврнутих рукавица
како јуре испред пушчане цеви

шумар иде за њима
ту је да врхом цокула тек прекрије трагове
да поброји конце
умршене у грању дрвећа

остајем сам као зец у пољу
више се не осећам рањив
и тело се полако полако разгиба

као када заспиш на руци (преко руке?)
будиш се
и све се за неколико секунди враћа у нормално стање

Облик псето

крик се креће телом као мрља уља преко бистре воде
овога је пута моје срце проклијало у грудима
као кромпир заборављен на кухињском столу
на дну картонске кутије

ништа не могу да видим
осим тела које сваког часа мења боју
као расечена дуња заборављена на столу

вратио сам се равно одакле сам кренуо
изнова јутро почиње зашећереним медом
и трагом означеним на плочнику
за тело које се неће смрвити
о бетон

Наговештавање раја

пада киша
ватрени језици мичу се под кишобраном

излазим из себе и гледам вас
очима човека који је хранио пацове
а затим је усијао ведра на стомацима осуђених

толико је апстрактан појам осећај кривице
да бих могао ведра да напуним водом
и да останем међу вама
говорећи о патњи

Слични текстови


Клаудију Комартин
30. јул – Љубавна песма

Дан Коман
Мале ноћи

Раду Ванку
Нови свет

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026