Каролина Илика
Двојне љубавне песме
а) Једне вечери
Поигра се санак са мном:
На капке ми паре метну,
На капке ми сићу сасу,
Једне вечери. А напољу
Од латица ко од аљиница,
Ветар шљиве стреса,
Ветар шљиве разголити
Љубећи их под пазухом.
б) Срамежљива
Ухватила сам једне вечери: срамежљива,
Као јабука са гране – кришом се љубила,
Ах, уста моја
Са јабуком се љубила!
А јабука са гране црвена беше
И толико студена да ме спомену
На уста твоја пламена,
Уста твоја!
а) Стогови
Стогови, дивље дојке; свилене
И миришљиве. Разголићени, нарогушени
Бесрамно; тешки и раздвојени;
Немиловани, нељубљени.
Са неког другог света,
Августовски чистог,
Као на груди кршне дојкиње,
Падају мајушне звезде: мирисне, укусне.
б) Пужеви
Имају мекоћу од постанка света
И једну нежну спорост биљке
Кад опипавају и пробају – одједном –
Лишће запрљано влагом.
Првобитни су. И сензуални. И толико
Нечујни, сладострасни и бестидни,
Пуне и празне тесне своје љуштуре,
Као да воде љубав са собом.
а) Кратка песма мог дугог живота
Немам Божји дар да богата будем.
А још мање среће да будем.
А, ипак, једама и једама
Срце се моје испуни:
Љубављу или поезијом?
Свеједно! Толико да бих могла свиснути.
Да поживим само зато да опишем
Жудњу за оним стањем жудње.
б) Попут сељанке
Посадих босиљак у свето поподне, у петак.
Као сељанка.
Квасих га водом из устију.
Све мислећи на Бога и на Љубав.
Као да су једно те исто!
И гле како је сада процветао!
И ево ме са босиљком на прсима!
Попут сељанке.
Жуђена и жудна.
Помириши ме, најпре Ти, Господе!
Превели: Милијана Вукадиновић и Миљурко Вукадиновић
Коментари