Андреј Јелић Мариоков
Кланац
1.
Фаустов се ортак
Из прикрајка кези.
У кострет зарастам
На бриселској берзи!
С трона у Вол-стриту
Златно теле риче.
Шикљају ми канџе
Крвав очњак ниче
Разорене душе
Згромљени градови,
Надо у чудесо,
У кошмару снови.
2.
Згађен над притворством
Белосветске бриге,
С рођеног огњишта
Стргнућу вериге!
Прегорећу живот,
Уцвелити миле!
Доста ми је слика
Лацманске идиле.
С крaја на крај ланца
Команда ће нова,
Налити ме срџбом
Гвоздених пукова!
Најтањи у роду,
У житници плева,
Пред нечистом силом
Огњу одолевам.
3.
Чарна моја горо,
Хајдучко очинство,
Исти крвник иде
Исто непочинство.
Истим словом слове
Имена са списка,
Бојна тица крили
Теме обeлиска.
Док сватови црни,
Расути по пољу,
Око стегоноша
У небу се кољу!
У свитање плаво
Што гуче гугутка,
Над бојиштем лови
Комета – маљутка.
4.
Поскочићу бодар,
Кренути у брда,
Где лог вучји режи
Испод пирга тврда.
Раскрилићу груди,
Црквицу у снегу,
Да се у њих склоне
Сирочад у бегу!
Бичем глувог пуцња,
Ошинут ко громом,
Сручићу се ћутке
Пред небеским домом.
Да крвавог чела,
Огледнут у своду,
Пустим живу сузу,
Живоме Господу.
5.
Подне у црнини
Легло је на кланац,
Спровод попуњава
У облаку шанац!
Под расцвалим глогом
Румен четник спава,
Над њим паун криче
У сред неба плава.
Крв хвостанског грозда,
Просута по класу,
Подиже га увис
С гујом о појасу!
Јуришна команда
С плотуном се стапа!
Брисан простор зјапи
Од Цера до Алпа.
Коментари