Мијо записа

“Посеклине на пању
Угребе у штици
Урезе у камену
Иза Створитељеве руке
Мијо записа”
(Радомир Батуран)

Годинама путујући по Црној Гори и другим крајевима, упознавао
сам љепоту, богатсво и сложеност природе, покушавајући на свој
начин да изразим оно што осјећам. Обилазио сам музеје и галери-
је по свијету, проучавао Ђакометија, Бранкушија и Мура, етрур-
ску и афричку умјетност и класичну скулпруру, али сам увијек
долазио до закључка да се могу изражавати на прави начин само
онако како сам осјећам.
– Након увида у рад великог научника и природњака Милу-
тина Миланковића, почео сам да тражим на стијенама и у самој
унутрашњости стијене, трагове промјена које су се дешавале про-
током времена. Наилазио сам на невјероватне ”записе”, биљеге и
цртеже. При томе сам тај оригинални знак остављао, а остатак
стијене обрађивао у скулптуру. На овај начин урадио сам неко-
лико скулптура и једну нешто већих димензија на којој се јасно
уочавају ови “Миланковићеви цртежи”.
– Посматрао сам острошке греде у чијим је литицама утиснут
манастир Острог. С тих висина од преко 1000 метара приликом
разних тектонских поремећаја, одваљивале су се громаде камена
које су се заустављале на ивици самог корита ријеке Зете, односно
Перућице.
Послије рушења и дробљења стијена одвијао се обрнути про-
цес. У гомилама иситњеног камена, услед топлих медитеранских
киша и растварања калцијум-карбоната, приликом сушења, на-
стаје процес спајања.
– Посматрајући терен и тражећи материјал за скулптуру испод
Нехаја у Сутомору, заинтерсовао сам се за једно мало узвишење
на којему се налази црквица из 13. вијека, коју називају Света
Петка. У материјалу сличном оном на крову Цркве нашао сам не-
пресушан извор инспирација.
– Крај обале мора или рјечних токова, при налету лаганих та-
ласа воде, дуго бих посматрао невјероватно богатство боја на
деловима овлаженог камена. Дивећи се овој појави, размишљао
сам како да ухватим ону изворну боју камена. Тако сам схватио
да морам да тражим начин како ћу поред облика да откривам и
дивну природну боју у камену.
– Циклус композиција, колажа, настао је тако што сам камене
форме, настале у различитим условима и на разним крајевима
свијета, спајао с врстама камена насталог на нашим просторима,
као што је онај испод Острога. Ту су и дијелови камена које сам на
овај начин спојио из Долине карљева, Карнака и Луксора у Египту,
што све у крајњем чини јединствене скулптуре.

Кратки биографски подаци:

Мијо Мијушковић, вајар, рођен 1931. године у Никшићу, Црна
Гора, гдје је током времена створио богат стваралачки опус и па-
ралелно се бавио метеорологијом. Данас живи и ствара у Сутомо-
ру, подно обронака планине Румије.

Самосталне изложбе:

1964 - Цетиње (Плави дворац)
1964 - Цетиње (Умјетничка галерија)
1966 - Никшић (Дом културе)
1967 - Дубровник (Умјетничка галерија)
1968 - Херцег Нови (Умјетничка галерија)
1969 - Будва - Улцињ (заједно са Драганом Лубардом)
1970 - Рим (два пута)
1971 - Коста Смералда (Сардинија, Италија) (групна)
1973 - Шпајер (Њемачка) (заједно са Н. Гвозедновићем)
1974 - Београд (Галерија Културног центра, заједно са Д. Лубардом)
1976 - Пива (Црногорска електрана)
1976 - Титоград (Народно позориште)
1977 - Београд (Галерија Културног центра)
1978 - Париз (Галерија Л.И.Ц.Е.И.)
1979 - Клермон Феран (Француска) (Галерија салона “Оверња“)
1979 - Лион (Француска) (Галерија аудиторијума “Морис Равел“)
1979 - Ница (Француска) (Интернационални фестивал књиге)
1979 - Кан (Француска) (Галерија “Део-Царде”)
1979 - Мулен (Француска) (Галерија “Марио дес Моулинс”)
1979 - Ремс (Француска)
1980 - Париз (Француска) (Галерија центра за културу СФРЈ)
1990 - Бор (Сусрет балканских књижевника)
1991 - Никшић (Дворац краља Николе)
1992 - Београд (Умјетнички павиљон “Цвијета Зузорић”)
1992 - Подгорица (Галерија несврстаних)
1992 - Бар (Завичајни музеј)
1993 - Нови Сад (Велика галерија Културног центра)
1994 - Врбас (Центар за културу)
1994 - Суботица (Ликовни сусрети)
1996 - Будимпешта (Мађарска) (Галерија Културног центра)
1997 - Београд (Галерија Природњачког музеја)
2003 - Игало (Галерија Института “Симо Милошевић”)
2006 - Плужине (Пјесничка ријеч на извору Пиве)
2008 - Суботица, Сомбор, Нови Сад, Београд, Котор, Бар
2011 - Игуменица (Грчка) (Археолошки музеј)
2013 - Београд (Циклус Милутина Миланковића)

Важније колективне изложбе:

1970 - Београд, Рим, Бари, Ахен, Париз, Загреб – Савремена умјет-
ност Црне Горе
1977 - Мурска Собота – Трећи бијенале мале пластике
1980 - Штутгарт, Хамбург, Манхајм, Осло – Савремена умјетност
Црне Горе
1985 - Мурска Собота, Љубљана, Пиран – Седми југословенски
бијенале мале пластике
2013 - Лександ (Шведска) – Колективна изложба ликовне умјетно-
сти из држава екс Југославије
Редовно излаже у Салону “13. новембар” у Цетињу, као и на годи-
шњим изложбама УЛУЦГ-а.

Награде:

• За скултпуру Салона “13. новембар”, Цетиње, 1968.
• Прва награда Салона “13. новембар”, Цетиње, 1977.
• Награда за скулптуру на Бијеналу мале пластике, Мурска
Собота, 1977.
• Награда никшићког Салона за скулптуру, Никшић, 1980.
• Медаља за скулптуру Салона “Дес артс”, Шоле, Француска, 1989.
• Добитник Тринаестојулске награде 1992. за ликовне умјетности.
Контакт адреса: Мијо Мијушковић, 85000 Сутоморе (Бар);
телефон: + 382 (0)30 373 493, мобилни: + 382 (0)69 037 056