Један поглед уназад:
прва крушевачка опера

На платоу испред цркве Лазарице у Лазаревом граду у Крушевцу,
27. јуна 2015. године, имали смо прилику да присуствујемо истин-
ски грандиозној манифестацији, којој је присуствовао велики
број људи, незванично око хиљаду. У питању је било извођење
прве крушевачке опере, Лазарево обретеније, на либрето Небојше
Лапчевића и музику и режију Мирољуба Аранђеловића Расин-
ског. Манифестација је почела свечаном песмом У славу Крушев-
ца. Потом, присутнима се обратио академик Гојко Ђого, након
чега су изведени одломци из кантате Крст светог цара Констан-
тина (либрето Небојше Лапчевића, музика Мирољуба Аранђело-
вића Расинског), настале поводом обележавања 1700 година Ми-
ланског едикта. Као кратак интерлудијум који је водио до главног
догађаја вечери, извођења прве слике опере Лазарево обретеније,
представљен је и спот Братислава Крстића под називом In Vivo,
са стиховима владике крушевачког Давида Паровића и музиком
Мирољуба Аранђеловића Расинског.
Прва слика опере, од планиране четири, под називом “Зидање
Крушевца”, коју смо имали прилике да чујемо и видимо премијер-
но, одише монументалном статиком, отелотвореном у коришће-
њу елемената црквеног православног појања, оставила је утисак
присуствовања религијском обреду. Сопран Лидија Јевремовић и
баритон Александар Новаковић (у улогама књегиње Милице, од-
носно кнеза Лазара) су својим певањем и глумом у великој мери
допринели изграђивању сакралне атмосфере. Тежак, одмерен и
озбиљан ток прве слике пресецан је контрасним, ведрим одлом-
цима, често играчког карактера, који имају улогу својеврсних
кратких жанр-сцена, а њих је на репликама старих инструмената
изводио ансамбл “Ренесанс”. Диригент Катарина Божић је врло
вешто представила ова два истински различита “музичка света”
кроз своје веома прецизно и музикално вођење поменутог ансам-
бла “Ренесанс”, као и вокалног ансамбла “Бели анђео” и значајан
допринос дечијег и мешовитог хора “Свети кнез Лазар”,
Будући да у овој опери (колико то сазнајемо из прве слике)
драмска радња није у првом плану, чему сведочи њен тежак, од-
мерен и свечан ток, у великој мери сачињен од унутрашњих ре-
флексија ликова (које ми, као публика, треба да разумемо као мо-
ралну поуку), као и да се лик пророка Амоса, који нам је дочарао
бас Павле Панин, појављује попут наратора, ово дело добија ка-
рактер ораторијума. Наспрам статичних, рефлексивних нумера,
постављају се жанр-сцене у којима је веома изражен драмски по-
тенцијал, што указује на разнолике могућности даљег обликова-
ња драмског тока у наредним сликама опере које чекају своју му-
зичко-сценску реализацију.
Упркос томе, велики број одушевљених посетилаца који је па-
жљиво пратио прву слику опере у трајању од приближно четрде-
сетак минута нам сведочи да је у питању велико дело на помолу.
Велики је значај оваквих манифестацијa. Број посетилаца све-
дочи о интересовању грађана Крушевца (па и шире) за овакве до-
гађаје. Важно је да овде није реч о некој “крутој” церемонији, већ
о једном опуштеном, помало “необавезном” дешавању на отворе-
ном. Поред публике која је отпратила цео програм, био је прису-
тан и велики број оних који су нешто касније пришли да осмотре
шта се то дешава, потом одлазили, а онда и прилазили поново.
Укратко, видели смо како је могуће да култура продре у нашу
свакодневницу и како ми и даље имамо слуха за њу. Можда нам
данас повремено недостаје континуитет у организовању оваквих
дешавања, али, ако интересовање људи постоји, разлога за бригу
не би требало да буде много. Будући да смо овом приликом при-
суствовали извођењу прве слике “Зидање Крушевца”, жељно иш-
чекујемо комплетно извођење опере, како бисмо сазнали у ком ће
се смеру она даље развијати.