У рају ништа ново

Нова представа у позоришту Дуга из Ветингена у Швајцарској
привукла више гледалаца него што то може да учини било која
позоришна трупа доведена из Србије. Злобници кажу да је то због
разлике у ценама јер улазнице у позоришту Дуга коштају само
двадесет односно петнаест франака док су улазнице за представе
из Србије углавном изнад четрдесет франака. Верни посетиоци
позоришта Дуга, међутим тврде да то није истина него да их у
позориште Дуга привлачи аутентичност и оргиналност њихових
представа.
Комедија “У рају ништа ново” је дело које би могло бити оди-
грано и као драма или трагедија, али је аутор и режисер одлучио
да причу исприча као комедију јер сматра да се злу треба насме-
јати у лице.
Ремарк је написао познато дело “На западу ништа ново” и по-
стао светски познат док ће аутор драме “У рају ништа ново” Мио-
драг Лукић вероватно остати локална литерарна величина јер не
дувају добри ветрови за оне који кроз своја дела саопштавају оне-
спокојавајуће истине. Веран себи и својим принципима Лукић не
штеди никога па пише оно сто други не смеју, али увек наглашава
да сву одговорност преузима на себе у случају да неко одлучи да
тужи позориште због политичке некоректности.
Српско-швајцарско позориште Дуга постоји једанест година и
иза себе има низ успешних остварења које са одушевљењем прати
публика у једном делу Швајцарске, али ширег одјека нема осим
једног успешног гостовања у Србији које на жалост није медијски
испраћено. Позориште је основано 2005 године као позоришна
трупа коју је Лукић окупио око себе и те године је изведена прва
представа, комедија “Банкарка или лаж наша насушна”. Одлично
је примљена код публике иако је постојала сумња да у дијаспори
може бити створено нешто што неће заостајати за оним што се
ствара у Србији. Аутор је охрабрен почетним успехом понудио
своју представу позориштима у Србији и Републици Српској али
никад ни од једног позоришта није добио одговор. Занимљиво је
да је након извесног времена добио понуде из Хрватске и Сараје-
ве, а да му нико из српских позоришта никад није одговорио на
његове понуде. После Банкарке низале су се представе; комедије,
трагикомедије, драме, монодраме. Неке представе су једва дожи-
веле репризу, као представа “Звезде дна” којом је бачена рукавица
у лице индустрији забаве. Гледаоци нису могли у потпуности да
уживају у њој вероватно из разлога што их је превише подсети-
ла на стварност у којој живе. Трагикомедија “Господар никако да
дође” такође је само два пута изведена вероватно из истог разлога.
Иста представа је играна у илегалном позоришту “Отписани” у
Чачку, али само три пута. Многи је сматрају најбољим Лукићевим
драмским остварењем, али вероветно није добро време за преви-
ше смеле позоришне представе, односно у сваком времену посто-
је подобне и неподобне представе и аутори. Са комедијом “Едуко-
вана жена” позориште се представило публици у Србији. Може
се казати да је публика била одушевљена, али медији нису обра-
тили много пажње не то, иако је циљ гостовања био да медији
из Србије пошаљу сигнал дијаспори да се и у дијаспори ствара
сасвим квалитетна уметност. Назив позоришту је дала прва пред-
седница позоришта Милена Лукић, сматрајућу да два крај дуге
симболизују спајање отаџбине и расејања.
Двадесет и седми фебруар је био лош дан за организовање би-
ло какве манифестације јер су сва удружења у Швајсарској орга-
низовала понешто, а неки су славили Осми март истина десет да-
на прерано, док је Црква организовала Светосавски академију са
месец закашњења. Поред упозорења пријатеља да позориште од-
годи премијеру, режисер Лукић није пристао јер је премијера за-
казана већ три месеца раније па би разочарао оне гледаоце који би
дошли у позориште поред свих других манифестација које су се
одржавале. Показало се да је био у праву и позоришна сала хотела
Винкелриед у Ветингену је била попуњена до последњег места.
Хотел Винкелриед је адреса позоришта Дуга, али је такође ад-
реса једног од најбољих српских културно уметничких друштава
у Швајцарској, КУД - Ани Абрашевић из Ветингена. Власници овог
страрог хотела у коме је пре више од сто година радило прво по-
зориште у Ветингену су Јохана и Јозеф Вили, а они имају само ре-
чи хвале за људе који раде под њиховим кровом, премда су у про-
шлости имали и неугодна искуства са гостима из бивше Југославије.
Радња комедије “У рају ништа ново” се може најбоље описати
реченицом: “Злу се треба насмејати у лице. Аутор Миодраг Лукић
као и увек до сада гура прст у око политичкој коректности, гло-
бализму и осталим измима. Радња се одвија у психијатријском
центру са прозаичним називим “У рају ништа ново” где диктатор-
ском палицом управља др. Софоја Менгеле, док њени сарадници
Игор Драгаш и Илир Буљаку покушавају да преживе. Медицина
као и све остало у овом свету је подређена интересима и профи-
ту, што се у овој комедији одлично описује као и још много тога.
Много онеспкојавајућих истина је изречено у овој представи, али
је све на најбољи начин проткано хумором, па човек хтео не хтео
мора да се сети бесмртног Његоша који у Горском Венцу каже:
“Чаша меда попит' се не може да се чашом жучи не загрчи, поми-
јешане најлакше се пију”.
Најбоља глумица позоришта Дуга, феноменална Гордана Ран-
ђеловић. Књажевчанка на привременом раду у Швајцарској, од-
лично је дочарала свет у коме живимо кроз лик др. Софије Менге-
ле. Гордана већ десет година игра у позоришту Дуга, а опробала се
успешно и као режисер режирајући комедију “Едукована жена” у
којој је касније играла главну улогу, а са којом је позориште госто-
вала у Србији 2009 године. Ова телентована глумица је успешно
играла различите ликове од петнаестогодишње Соње Каурин у
драми “Печат језика” до Милеве Марић Ајнштајн у трагедији “Ајн-
штајнова жена”. Поред посла којим се бави, учитељица је у једној
школи у Ветингену, и породице, мајка је синова Матије и Алексе,
ова изузетна жена долази три до четири пута недељно на пробе и
увек стигне да све своје обавезе испуни на најбољи начин.
Лажног лекара Игора Драгаша, упадљиво неискреног типа, ко-
ји се тек повремено сети да је Србин, сјајно је одиграо Дејан Илић,
позоришној публици у Швајцарској познатији као Лаза Пачу.
Овај младић пореклом са Косова је већ десет година благајник у
позоришту Дуга и због његове способности и склоности да штеди
и правилно управља новцем добио је од Лукића надимак Лаза
Пачу по најбољем министру финансија којег је Србија икад имала.
Дејан до сада није глумио, али је пре три године врло успешно
режирао комедију “Браћа из три лепе” која је исте година екра-
низована и приказана на телевизији БН у Републици Српској.
Дејан је успешан млади Србин, менаџер је у једној швајцарској
државној фирми, али ипак стиже да глуми, режира и организује
у позоришту Дуга.
Борис Јеленић је пријатно изненађење за гледаоце као и за са-
раднике јер му је ово било ватрено крштење, а одиграо је улогу
као да из себе има најмање децнију искуства на даскама које
живот значе. Младић који никад раније није глумио нити има ис-
куства из кулиса као што их има Дејан Илић, успио је да на најбо-
љи начин одигра улогу лажног лекара и лажног Албанца Илира
Буљакуа. Борис је пореклом из Бара, али већ дуги низ година
живи у Швајцарској где се и школовао, а ради као информатичар
у једној банци у Цириху.
Иза кулиса у улози шаптача је била Борисова вереница Неда
Бајић, економиста из Добоја, али није морала много да се труди
јер је њен будући муж одлично владао текстом, као у устолом и
друго двоје глумаца.
Аутор и режисер, као и оснивач позоришта Дуга је наш књи-
жевник Миодраг Лукић. Миодраг живи у Ветингену где се налази
и седиште позориште Дуга, а библиографија му је одавно богати-
ја од биографије. Написао је и режирао више од двадесет драма,
дванест романа и мноштво краћих дела. Поред позоришта Дуга
у Швајцарској основао је и истоимено позориште у Лопарама у
Републици Српској у коме се такође играју његове представе, а
неке су екранизоване и приказане на телевизији БН.
Лукићеви романи: Луди вјетар – Сербиан гиголо, Студио Евро-
па, Рањени вук, Судбине, Хијене, Рањени вук, Фока, Месо, Ајдук,
Пробисвјет, Наличје раја... Роман Ајдук је преведен на њемачки
и објављен код издавачке куће ИЛ-Верлаг из Базела.
Драме: Банкарка или лаж наша насушна, Круна краљице ле-
поте, Печат језика, Вдивољак Ђока и паразити, Педститис, И да
сам паметан полудео бих, Божић Бата, Повратак Божић Бате,
Одлагање живота, Гастарбајтер, Ајнштајнова жена, Едукована
жена, Звезде дна, Господар никако да дође, Нећу кући, Идеална
жена, Браћа из три лепе, Савршен мушкарац, Тантра мантра –
тандара мандара, Повратна карта, Љубавник у мрежи, Аутошов-
нисти, Намћор, У рају ништа ново...