Ваагн Давтјан
Цветање
Не знам да ли од зоре латице брескве горе,
Ил, зора пламти од цвета, по гранама палог?
Ал,, ето, стоји дрво у сјају ове зоре –
Као зора у малом.
Стоји, самотна гори, ћутке, без речи моли,
О! свет не чује ту ватру како дише.
Прохладни освит капима росе пламен поли
Да луду ватру стиша.
Ал’ к,о вест о том цветању из пламене кише
Тако брзо пчелама злаћаних крила јави,
Које долетеше и у ватру се бацише
К’о витезови мали?
И дрво забруја песму, чује се сасвим јасно,
У песми љубав, оданост и огањ звони,
А од те песме, ево, воде ридају гласно,
И камен сузу рони.
Онда, у злату своме, пчеле узлете горе,
Односе товар слатки, већ омамљене мало,
И букти крошња брескве у сјају румен-зоре,
Као зора у малом.
Препевао Миодраг Сибиновић
Коментари