Наири Зарјан
Лати се трубе
Лати се опет, старче, бојне трубе љуте!
И опет смело крени у битке крваве,
Идући својим шездесетогодишњим путем,
Ти ниси тражио спокојства, нити славе.
Напрегни слух: гамиже непријатељ, ено,
У мутној атмосфери услова се скрива,
Реци том свом младом свету размаженом
Није хлеб само – храна за човека.
Бори се и знај, да непријатељ грдни
Неће хлеб на те, већ камен страхотан,
Бори се смело, чврст, окрутан буди,
Није ти суђен миран залазак живота.
* * *
Захвалан сам свету што те на свету има,
Макар вечно била у недотичним пределима.
Прозори твога дома витлају твоју сенку,
У инат свим затвореним вратима на свету.
Изаћи ћу, ти ћеш промаћи, пламено узнета,
Опржен жаром, ја ћу уснити сан овог света.
Нека ми твој осмех бар једном сине из прелета,
А потом нек ме бију све кише овог света.
Одлазим, сâм, тужан. Збогом... ал ми се речи плету –
У захвалност што те има на овоме свету.
Препевао Миоград Сибиновић
Коментари