Јегише Чаренц
Своје слатке Јерменије
Своје слатке Јерменије сунцезарно слово волим,
Нашег древног, дивног саза ридајућу струну волим,
Оштри мирис дивног цвећа к’о и ружа сличних крви
И гипки плес наиријских нежних девојака волим.
Волим наше тајновито небо и језерску воду,
Летње сунце, сунце зимско и мећаву зверску, луду,
Црне зидове колиба, што у тами вечно буду,
Хиљадугодишњи камен прастарих градова волим.
И ма где се налазио, чујем тужне песме наше,
К’о молитве свете читам староставно писмо наше,
И да ми срце избоду крвареће ране наше,
Ја, свеједно, сиротињску Јерменију своју волим.
Ах, за моје напаћено срце друге бајке нема,
Као Кучак, Нарекаци светлијих умова нема,
Прођи сав свет, к’о Арарат седог врха нигде нема,
К’о пут славе недостижне ја свој седи Масис волим.
Препевао Бабкен Симоњан
Коментари