13.
Небојша Радић

Судбина Дон Кихота и његовог језика

У склопу наше потраге за идентитетом властитог језика и у оквиру наших настојања да изградимо и артикулишемо његов, па и наш, идентитет предлажем посету Дон Кихоту и његовом језику.
Сви смо ми добро упознати са причом Мигела де Сервантеса о витком витезу тужна лика и његовим настојањима да на коњу Росинанту победи ветрењаче и освоји руку срцоломке Дулчинеје. Сви сигурно знамо и то да је он писао негде у 16-17 веку. Кренимо зато у његовом друштву да посетимо језик којим се он служио, шпански и да упознамо барем делић судбинe и карактера овог језика.
Данас у свету има скоро четиристотине милиона људи којима је шпански језик матерњи. То чини шпански другим најраспрострањенијим језиком на свету, одмах после кинеског а за нијансу пре енглеског!
Шпански је званични језик у двадесетједној земљи света и у скоро свим светским организацијама, од Уједињених Нација до Антарктичке Повеље. У Европи се говори у Шпанији. У Јужној и Централној Америци се говори у свим земљама осим Бразила и још неколицине мањих доминиона Француске (Француска Гијана), Холандије (Суринам) и Енглеске (Гијана и Фокландска Острва). У Сједињеним Америчким Државама шпански говори око дванаест посто становништва, тридесетчетири милиона људи, и то као матерњи језик. Шпански се говори и на Филипинима као и у Екваторијалној Гвинеји и на Ускршњим Острвима (која припадају Чилеу) а исто тако и у земљама са активном имиграцијоном политиком, на пример у Канади, Аустралији, Немачкој...
Када се урачуна и број људи у свету који говоре шпански као свој други језик долазимо до цифре од око петсто милиона. На пример, у Великој Британији, земљи где ја живим, говори се енглески а вековима је француски био, и још увек јe, омиљени страни језик. Међутим, у последњих десетак година се тај тренд мења и сада је број оних који уче шпански достигао број оних који уче француски. По први пут у историји британских острва!
Шпански језик је настао од вулгарног (народског а не ученог) латинског, спада у групу романских језика и сродан је португалском, италијанском, француском и румунском (од већих језика).
Е сада долазимо до оне територије која је нама необично занимљива. На пример, који језик говоре у Барселони (Шпанија)? Говоре каталонски! А како они онда зову шпански језик, пошто су и они Шпанци? Зову га кастиљански!!! А који језик говоре у Галицији (област у Шпанији, Сантјаго де Кампостела)? Говоре галицијски! А у Баскији (Билбао)? Па говоре баскијски!
Дакле, то што ми, и сви други, зовемо шпанским језиком је историјски познато као кастиљански, значи језик области Кастиље. Овај се језик кроз векове наметнуо и постао стандардни језик комуникације у Краљевини Шпанији и њеним колонијама. Шпанска Краљевска Академија је та која је усвојила име шпански и тако коначно крстила национални језик. Шпански устав додуше прописује да је званични језик те земље кастиљански (castellano)!
А како овај језик зову људи у свакодневном животу? Углавном га зову кастиљански, како у самој Шпанији тако и Јужној и средњој Америци. Странци (сви ми) га зову нормално, шпанским језиком!
Да ли на пример Аргентинци или Чилеанци воле да свој језик зову именом друге земље? Не баш, више воле да га зову... кастиљански! Елем, у свим овим земљама се говори исти језик (са различитим
акцентима, понеком речи...) који како смо видели има два имена. У Шпанији смо видели да има бар четири аутохтона језика који су у дневној употреби. У Мексику на пример, има чак негде између
шездесетпет и сто домородачких (indígenos) језика и ови језици имају од пар милиона (náhuatl) до двадесетседам (aguateco) корисника. Кад смо већ код Мексика, устав ове земље не препознаје шпански као званични језик, исто као што Сједињене Државе немају званичан језик (нпр. енглески). У Мексику, деведесетдевет одсто становништва говори шпански а многи говоре и још један домородачки језик. Занимљиво је такође приметити да је мексичка влада донела уредбу по којој је национална химна преведена на све језике који се говоре у земљи.
Једно од следећих занимљивих питања би могло да буде у вези разних варијанти шпанског језика. Мора наиме бити да има разлика између варијанти језика којим се служи готово четиристотине милиона људи. Има, и те како. Задржаћу се овде на једној лако препознатљивој и занимљивој разлици која постоји између стандардног иберијског шпанског и америчких варијанти а то је изговор c и z. Наиме, ова два фонема се у Шпанији (углавном) изговарају као безгласни, зубни фрикативи а то је на пример, звук сличан изговору енглеског th као у речи thing. У Америци међутим, тог гласа нема већ се то изговара исто као и s. То значи да америчке варијанте не разликују по изговору речи cazar и casar, ловити и женити се. А можда су и у праву да ту превелике разлике и нема!
Но, да се на крају овог нашег путовања по царству шпанског језика вратимо у матицу, на Иберијско полуострво. Ако/кад се нађете у Барселони да ли можете да комуницирате на шпанском (кастиљанском)? Свакако, Каталонци су изузетно љубазан свет и врло радо ће са вама попричати. Додуше, пошто су они исто тако и поносит свет они ће међусобно и даље ћаскати на каталонском, на свом језику. Исто ће то урадити и Баскијци и у Галицији као и оних двадесетседморо што у Мексику говоре aguateco!
Да вас сад само подсетим да је сврха овог нашег лингвистичког путешествија да бацимо поглед преко плота и видимо како су други и да ли су решили језичке проблеме. Ето, открили смо да када загребемо и наизглед тако монолитну структуру шпанског језика наилазимо на многе друге како језике тако и изговоре и занимљиве ситуације које нам указују на мирољубиву (после неколико крволочних векова) коегзистенцију језика, народа, култура, историја па чак и људи. И то не зато што проблема немају и нису имали већ зато што су те проблеме углавном или решили или активно решавају.

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026