Седео сам за клавиром, док је музика споља текла
Као жамор комшијске деце.
Ја немам додатну хармонију, ноту приде овом поретку,
Овом протоку који ме лагано хипнотише.
Ја сам никао у бетону, на степеницама и терасама каменим,
Где су колена одрана и где се лопта шутира само зато што смо
деца
А деца смо и даље.

И даље волим како се звук одбија о зграде моје улице: мелодија
иста,
Већ деценијама,
Деценијама знам сваки тон, сваки интервал који се простире у
мојим мислима,
А не умем да му дам разумско постојање, да покажем другом
колико је волим.
И зато је жеља та која ме оставља немирног, да неуморно
имитирам нашег ствараоца и да поклањам пажњу небу тражећи
аналогију, тражећи од чега све потиче и куда све иде.
Зашто не могу само да утонем у све то, да се упустим у немисао
и одузмем себи реч и тон,
Него у бесу затварам клавир
И већ под следећим налетом спокоја
Ухватим себе како га тихо отварам,
И опет,
Као живот,
Крећем да стварам,
Испочетка.

Девојка у црвеној хаљини

Пронаћи ћу девојку у црвеној хаљини
И заједно ћемо стићи на Трилмахионову гозбу,
И пловити Сеном до атељеа свих створитеља,
Свих креатора овог света и волећемо се бескрајно,

Бежаћемо од реалности која је тако досадна,
И попети се на планину где нас чека дорукак,
Ручак и вечера са Богом и дискутовати,
Како не знамо за боље и како смо наивни.

Пушићемо цигарете док нас не заболе плућа,
Не занима нас што коштају новац,
Украшћемо упаљаче и запалити ватру пожуде,
И волећемо се бексрајно.

Вратићемо ренесансу и угушићемо капитализам,
Све бесне људе и немарне протуве,
Сањаћемо идеал и живети у измишљеним државама,
Волим како сањаш али ми се више свиђаш будна,

Стигли смо овде у овај исти град светлости,
Где су богови астронаути, а сунце створитељ,
Не идем никуд без тебе, о девојко у црвеној хаљини,
Бистрои су наша светилишта, а шанкови олтари

Прекрсти се и узми гутљај ове свете воде,
Свете воде пуне алкохола, уђи у пијанство и
Реци ми да ме волиш, иако то није истина,

Волим и ја тебе, али нисмо зато овде,
Нисмо овде на доручку са Богом да се волимо,
Већ да присуствујемо, да посматрамо, гледамо,
Видимо, истражујемо, још гледамо,

Још више видимо, тражимо, истражујемо
И заувек посматрамо,
Како је свет предиван и једини и како је наш дах
Све, овде и сада и да хвалимо овај тренутак, јер,
О девојко у црвеној хаљини,
Дати смо да бисмо се дивили,
Ту смо да бисмо постојали,
И ништа више.