Пуковник Драгутин П. Гавриловић (1882-1945)

Неустрашив у бојевима, а запамћен по говору

Драгутин Гавриловић рођен је у занатлијској породици у Чач-
ку 12. маја 1882. године (тада Таковском срезу, Чачанском округу).
Родитељи су му били Петар и Милка. Отац Петар био је абаџија
и одборник чачанске општине. У родном граду завршио је основ-
ну школу (четири године), а потом и шест година гимназије. Ни-
жу школу војне академије, као питомац 32. класе, уписао је 1.
септембра 1899. године. 15) Војну академију завршио је 1901. годи-
не, када је указом краља Александра I Обреновића, од 15. авгус-
та (2. августа по јулијанском календару), издатим у Смедереву,
стављен у активну војну службу и произведен у чин потпо-
ручника. 16)
Гавриловић се оженио 28. октобра 1907. године Даринком
Даром Бјелопавловић, кћерком Велимира и Дмитре. Са њом је
имао петоро деце, сина Драгоша (рођеног 1912) и кћери Милицу
(1908), Љубицу (1910), Даницу (1914) и Емилију (1921).

Службовање
По завршетку Војне академије распоређен је 31. августа 1901, у чину
потпоручника, по потреби службе, за водника 3. чете 1. батаљона X
пешадијског пука “Таковског”. 17) У том пуку Гавриловић је провео
петнаест година. На дужности водника остао је до 26. августа
1910. године, када је постављен за командира 1. чете 3. батаљона X
пешадијског пука. 18) Од 1. августа 1914. године је командир 1. чете 3.
батаљона X кадровског пука, да би 1. фебруара 1915. године постао
командант 2. батаљона X кадровског пука до 5. маја 1916. године. 19)
Тада постаје командант 2. батаљона XII пешадијског пука “Цара
Лазара” I позива и на тој дужности ће провести преостале ратне
године и предводити свој батаљон у славном пробоју Солунског
фронта. Пошто је, после Првог светског рата, уследило превођење
војних јединица на мирнодопске услове, Крушевац је добио 47.
пук, а Гавриловић је 29. априла 1920. постављен за команданта
1. батаљона наведеног пука. После указа је остао још три месеца
на старој дужности. 20) У истом чину (пуковника) постављен је
12. августа 1920. године за команданта 47. пешадијског пука (рани-
је XII пешадијског пука). 21) На тој дужности у Крушевцу остао
је десет година до 7. јуна 1930. године, а од 11. јуна 1930. одлази у
Београд на дужност шефа административног одсека ђенерал-
штабног одељења при Министарству војске и морнарице, а по-
том и шефа Генералштабног одељења. 22) Гавриловић је био и хо-
норарни професор војне администрације на Нижој школи Вој-
не академије. 23) Написао је књиге: Војна администрација (са при-
лозима), 1935, коју је израдио по програму за полагање испита
Више школе Војне академије и Службена путовања и селидбе
за иностранство, по иностранству и у земљи официра, војних
чиновника, подофицира и осталих лица на служби у војсци и
морнарици и њихове законске накнаде, 1938, Службена путовања
и селидбе 1939. године 24) О својим књигама обавештавао је јавност
преко Службеног војног листа.

Напредовање у служби
На војној академији стекао је 1900. године чинове каплара (14. мар-
та), поднаредника (14. августа) и наредника (14. октобра). 25) На-
редне 1901. године завршио је Војну академију са чином потпо-
ручника. У чин пешадијског поручника произведен је 12. јула
1905. године. 26) Унапређен је у чин капетана II класе 14. јануара
1910. године. 27) Чин капетана I класе добио је почетком Првог бал-
канског рата 20. октобра 1912. године. 28) Након Балканских рато-
ва унапређен је у чин мајора 31. октобра 1913. године, 29) а у чин
потпуковника 14. октобра 1915, после подвига на Дунавском ке-
ју и рањавања. 30) У чин пешадијског пуковника унапређен је
27. октобра 1920. године. 31) Гавриловић није добио чин генерала.
Одбијен је предлог команданта Шумадијске дивизијске области,
дивизијског генерала Добросава Миленковића од 1. јануара 1929.
године, да Гавриловић добије чин бригадног генерала. Милен-
ковић наводи Гавриловићеву храброст, ратне заслуге, успехе у
вођењу пука, а такође га пореди са млађим официрима и онима
који су стекли чин канцеларијским послом. Наводи да је то
интерес војске и правде. Командант V армијске области, армијски
генерал Божидар Терзић се сложио са предлогом и тражио да
се Гавриловићу поново омогући студијско путвање, јер на из-
вршеном није имао успеха, а без њега није могао добити виши
чин. Међутим, министар војске и морнарице, армијски генерал
Стеван Хаџић одбио је да Гавриловићу омогући поновно испитно
путовање за чин бригадног генерала, наводећи одговарајуће про-
писе и образложења. Министар је овом приликом скренуо пажњу
својим потчињенима да није примерено поредити заслуге и суд-
бину пуковника Гавриловића са другим официрима. 32)
Завршени специјални курсеви: Завршио је Пешадијску шко-
лу гађања у Београду 1910. године, официрски курс у вођењу
специјалних јединица у Лерину 1917. године, затим виши течај
Пешадијске официрске школе у Калиновнику. 33) У Француском
центру у Флорину је априла 1918. био на обуци у руковању раз-
личитим типовима оруђа. 34)

_________________________

15) Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850-1925,
Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, Београд,
1925, 298. У списку XXXII класе налази се под редним бројем 109.
16) Ф|АNo 6101. Службени војни лист, бр. 36, 12. августа 1901, 759-760,
1073-1074. Иако су се подаци о Гавриловићу налазе у објављеним
радовима, аутор ових редова је настојао да их провери у примарним
изворима и где их је користио наводи њих. Биографијом Драгутина
Гавриловића најозбиљније, веома минуциозно и крајње прецизно,
бавио се Радивоје Бојовић, музејски саветник Народног музеја
у Чачку. Његови радови представљају богат извор информација о
Драгутину Гавриловићу. Наведени господин ми је несебично уступио
неке фотографије и податке. Датум рођења помиње Радивоје Бојовић,
Персонални досије пуковника Драгутина Гавриловића, Годишњак
града Београда, XLV-XLVI, Музеј града Београда, Београд, 1998-1990,
83. (у наредном тексту Р. Бојовић, Персонални досије). Исти аутор у
каталогу Драгутин Гавриловић, мајор са чином пуковника, Народни
музеј, Чачак, 7, прилаже фотографију из књиге рођених чачанске
цркве, где стоји да је Д. Гавриловић рођен 30. априла 1882. године,
што потврђује тврдњу, јер је у књизи рођених реч о старом календару.
Ово наводимо, јер на интернету, на више страница, стоји за рођење
Гавриловића податак 25. мај 1882. (на пример текст Понижено срце
мајора Гавриловића, Вечерње новости, 5. март 2011, затим текст о
Гавриловићу на www.riznicasrpska.net...). Име мајке не наводи Р.
Бојовић, али га помиње Томислав С. Влаховић, Витезови Карађорђеве
звезде с мачевима, ауторско издање, Београд публик, 1989, о Драгутину
Гавриловићу 14-15.
17) Бр. указа 3215, Службени војни лист, бр. 38, 26. августа 1901, 811-812.
18) Наредбом министра војног Ф|А Бр. 7984. Службени војни лист, бр. 30,
15. августа 1910, 681-682.
19) Радивоје Бојовић у свом раду наводи два датума када Гавриловић
почиње да командује батаљоном. На страни 98. наводи 20. фебруар
1915. а на страни 112. наводи 1. фебруар 1915. године.
20) Службени војни лист, бр. 20, 14. маја 1920, 681-682. Ф|АО Бр. 156225.
Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 156, 20.
јула 1920, 1. Р. Бојовић, Персонални досије, 104.
21) Службени војни лист, бр. 33, 18. августа 1920, 1489. ФАБр. 19599.
22) Р. Бојовић, Персонални досије, 112. Р. Бојовић, Одликовања пуковника
Драгутина Гавриловића, Зборник радова Народног музеја VI, Чачак,
1975, 246.
23) Службени војни лист, бр. 41, 2. новембра 1935, 1839-1840. Службени
војни лист доноси и да је Гавриловић, поред редовне дужности, био
заменик председника испитне комисије за чин капетана II класе рода
војске “окатегорисаног на свагда за канцеларијске и административне
службе”, Решењем министра војске и морнарице од 25. децембра 1939.
године Ађ. Бр. 44750. Службени војни лист, бр. 47, 31. децембра 1939,
2707-2708.
24) Гавриловић је огласе објављивао у више бројева Службеног војног
листа. Службени војни лист, бр. 41, 2. новембра 1935, 1839-1840;
Службени војни лист 15. октобра 1937, 1359-1340... Оглас о иззласку
из штампе књиге Службена путовања... Службени војни лист, бр. 19,
22. јуна 1939, 1119-1120. Српски биографски речник, књ. 2, В-Г, главни и
одговорни уредник Чедомир Попов, Матица српска, Нови Сад, 2006,
582.
25) Р. Бојовић, Персонални досије, 112; Време, бр. 3010, 16. маја 1930, 5.
26) Указ краља Петра I Ф|АNo 4951. од 29 јуна 1905. Службени војни лист,
бр. 24, 29. јуна 1905, 487-490.
27) Указ краља Петра I Ф|АNo 24. од 1. јануара 1910. Службени војни лист,
бр. 1, 9. јануара 1910, 1-4.
28) Радивоје Бојовић, Персонални досије, 98.
29) Службени војни лист, бр. 22, 3. новембра 1913, 501; указ Ф|А Бр. 9964.
30) Према јулијанском календару то је 1. октобар 1915. Српске новине, бр.
104, 6. децембра 1916, Крф, 1; Указ о произвођењу у виши чин издо је у
Крагијевцу, у име краља Петра I, регент Александар Ф|АО Бр. 1576.
31) Према јулијанском календару то је 14. октобар 1920. Службени војни
лист, бр. 41, 23. октобра 1920, 1981-1982. ФАБр. 32325.
32) Р. Бојовић, Персонални досије, 106-110.
33) Бојовић, Персонални досије 111.
34) Радивоје Бојовић, Драгутин Гавриловић, Мајор са чином пуковника,
Народни музеј Чачак, 2007, 18.