Пуковник Драгутин П. Гавриловић (1882-1945)

оперисан и после три недеље, на лични захтев враћен је у строј и
одлази на фронт, тада већ у чину потпуковника. 43)
Када је уследило одступање српске војске Гавриловић је учест-
вовао у борбама на Рековцу, Новом Брду и Шимшировом Брду. 44)
После пребацивања у Бизерту, Гавриловић командује 1. ба-
таљоном X комбинованог пука, али је он након пребацивања трупа
на Солунски фронт расформиран и његовим припадницима су
попуњене друге јединице. Упућен је у штаб Друге армије. 45)
На Солунском фронту Гавриловић је на дужности команданта
2. батаљона XII пешадијског пука “Цара Лазара”. Током 1916. и
1917. са својом јединицом водио је борбе на Источном Ветернику,
Трнавској коси и Облој чуки.
Позициони рат на Солунском фронту изискивао је обуку тру-
па за новонастале прилике. Пошто “специјалне прилике увек
стварају специјалисте” 46) Гавриловић је завршио официрски курс
о вођењу јуришних јединица у француском центру у Лерину.
Учествовао је и у раду комисије која је писала Пројекат правила
за обуку јуришних чета. 47) Одређен је за команданта Јуришног ба-
таљона, па је од 14. октобра 1917. руководио четворомесечном
обуком јуришних чета. На обуци је соколио војнике, био брижљив
у њиховом васпитању, личним примером је утицао на њих, био је
“одмерено енергичан”, храбар и “праведно строг”. Јуришне чете
су на фронту дејствовале крајем априла и почетком маја 1918.
године. 48) Према наређењу команданта Шумадијске дивизије, а
потом и команданта XII пешадијског пука, потпуковник Гаври-
ловић је са командантом јуришне чете капетаном II класе Трајом
Пауновићем изабрао део ровова на положају “Кравица” за пре-
пад јуришних водова. Најпре је извршено извиђање, затим уз-
немирвање непријатеља директно на планирану тачку, а онда
лево и десно, више ноћи са паузама, да би на крају препад био
извршен са два јуришна вода. 49)
Из извештаја потпуковника Драгутина П. Гавриловића коман-
данту XII пешадијског пука
Септембра 1918. његова јединица је водила борбу на Западном Ве-
тернику и одиграла кључну улогу у пробоју Солунског фронта.
На предлог команданта Шумадијске дивизије, командант II арми-
је, војвода Степа Степановић је за храброст, лично излагање, ини-
цијативу, подизање морала и енергије похвалио Гавриловића 6.
јануара 1919. године, а у наредби је стајало да се она прочита целој
армији. 50)
После првог светског рата постављен је на дужност у Крушевцу
најпре као командант 1. батаљона 47. пешадијског пука, а онда
пошто је унапређен у чин пешадијског пуковника постављен је
на место команданта 47. пешадијског пука.

Почасни грађанин Крушевца
Службене оцене у мирнодопско време Гавриловића су прикази-
вале речима: “поуздан, живахан, тих, искрен и отворен, миран.
Интелигенције јаче” (оцене од 1901. до 1910. године).
У ратно време оне су гласиле:
“Озбиљан, храбар, хладнокрван, са пуно иницијативе. Јаке
интелигенције” (оцена 1914. године).
“Озбиљан, разборит, пун иницијативе, храбар, ванредно дис-
циплинован. Интелигентан официр” (оцена 1915. године).
“Нарави тихе и добре, војнички васпитан, пун иницијативе,
интелигентан” (оцена 1916. године). 51)
Са таквим особинама пуковник Драгутин Гавриловић дола-
зи у Крушевац и постаје не само командант 47. пешадијског пу-
ка, него и значајан друштвени и хуманитарни радник. Био је
председник Соколског друштва, Стрељачке дружине “Обилић”,
радио је у Аеро-клубу и Окружном одбору Црвеног крста. У
Крушевцу је био присутан на бројним прославама, славама и
забавама. На прославама пуковске славе, поводом ослобођења
града редовно је држао говоре, о којима је штампа похвално пи-
сала. Био је стасит, крупан, претежак за коња. Звали су га Чича,
јер је знао када изгрди официра, да му затим благим тоном каже:
“Ајде сад благо чичи”. 52)
Пуковник Гавриловић, оснивач обновљене Стрељачке дружи-
не “Обилић” у Крушевцу и њен дугогодишњи председник, од
Стрељачког савеза Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца добио
је 26. маја 1930. године Диплому “за велике стрељачке заслуге”.
Када је стигла вест да је пуковник Гавриловић указом краља
Александра Карађорђевића, премештен на нову дужност у Ми-
нистарство војске и морнарице. 53)
Када је стигла вест да је пуковник Драгутин Гавриловић указом
краља Александра Карађорђевића, премештен на нову дужност
у Министарство војске и морнарице, Општина је 7. маја 1930.
године изабрала Гавриловића за почасног грађанина Крушевца.
Била је то награда за његово витешко држање, “рад на хуманом и
националном пољу”. На свечаном банкету, приређеном у суботу
17. маја у хотелу Париз, председник општине Ђорђе Дреновац
уручио је Гавриловићу диплому почасног грађанина Крушевца. 54)
У Крушевцу на кући у којој је становао (Улица Мајке Југовића бр.
24. претходно је становао у Караџићевој улици) постављена је
спомен-плоча са натписом 55) :
“У Кући на овом месту живео је од 1920-1930. год. пуковник
Драгутин Гавриловић 1882-1945. херој одбране Београда-1915. год.
ратни командант 2. батаљона XII пешадијског пука “Цар Лазар” на
Солунском фронту и командант 47. пешадијског пука у Крушевцу.
Проглашен за првог почасног грађанина Крушевца 1930. године.

1. децембра 1990.
грађани Крушевца”

Последње године
Гавриловић је у наредном периоду, до Другог светског рата, био
шеф Административног одсека генералштабног одељења Мини-
старства војске и морнарице и професор на Војној акдемији. Када
је 1934. године организован спровод приликом сахране краља
Александра Карађорђевића, убијеног у атентату, Драгутин П.
Гавриловић је био командант носилаца Карађорђеве звезде који
су у спроводу корачали у колони по десет. 56) Други светски рат
затекао га је на служби у Министарству војске и морнарице. У
Априлском рату, 16. априла 1941. приликом повлачења заробљен
је код Алипашиног моста у близини Сарајева и одведен у не-
мачко заточеништво у логор у Нирнбергу. По повратку из за-
робљеништва исцрпљен и тешко болестан, умро је 19. јула 1945.
године у Београду, где је и сахрањен на Новом гробљу.

Одликовања
• Орден белог орла са мачевима III степена 57
Орден је добио за заслуге у ратовању 1915. године.
• Орден карађорђеве звезде са мачевима IV степена 58
Орден је добио за показану храброст приликом одбране
Београда 1915.
• Орден карађорђеве звезде са мачевима IV степена
• Орден карађорђеве звезде са мачевима IV степена
• Орден карађорђеве звезде IV степена
• Орден белог орла са мачевима IV степена
• Орден југословенске круне III степена 59
• Орден белог орла са мачевима V степена
• Орден југословенске круне IV степена
• Орден Светог Саве IV степена
• Златна медаља за храброст “Милош Обилић”
• Споменица избора за краља Петра I Карађорђевића
• Албанска споменица
• Медаља за војничке врлине
• Златна медаља за ревносну службу
• Споменица за рат 1912. године
• Споменица за рат 1913. године
• Споменица за рат 1914-1918. године
• Златна медаља за ревносну службу
• Француски ратни крст

Одликовања пуковника Драгутина Гавриловића чувају се у На-
родном музеју у његовом родном граду Чачку.
_________________________
43) Р. Бојовић, Персонални досије, 85.
44) О учешћу у рату потпуковника Гавриловића 1915-1918. Р. Бојовић,
Одликовања, 246.
45) Радивоје Бојовић, Драгутин Гавриловић, Мајор са чином пуковника,
Народни музеј Чачак, 2007, 18.
46) О Јуришним трупама и потреби да их српска војска поседује
Службени војни лист, бр. 10, 3. јуна 1917, 125-128.
47) Р. Бојовић, Персонални досије, у напомени на стр. 101.
48) О раду јуришних чета ВА, П 9, К 289, , Ф 1, Д 8.
49) Гавриловић је настојао да препад буде одложен због појачане
будности непријатеља, али његов захтев није уважен. О томе ВА П 9,
К 289, Ф 1, Д 8.
50) Р. Бојовић, Персонални досије, у напомени на стр. 101.
51) Оцене Д. Гаврловића Р. Бојовић, Персонални досије, 94-101.
52) Слободан Симоновић, Мала енциклопедија крушевачког краја,
III допуњено и исправљено издање, Завичајни музеј Жупе-
Александровац, Крушевац, 2016, 87. (у даљем тексту С. Симоновић,
Мала енциклопедија)
53) Р. Бојовић, Персонални досије, у напомени на стр. 110.
54) Време, бр. 3010, 16. маја 1930, 5; Диплома, чију сам фотографију добио од
господина Радивоја Бојовића, С. Симоновић, Мала енциклопедија, 87.
55) С. Симоновић, Мала енциклопедија, 87. Аутор енциклопедије као
датум постављања плоче наводи 30. новембар 1989. године.
56) Били су ту активни, резервни, пензионисани официри, сем
генерала, подофицири и војници сталног кадра и из резерве, који
су одликовани златним и сребрним ореденом Карађорђеве звезде
са мачевима, који нису распоређени на друга места. Заменик му је
био пешадијски потпуковник Душан К. Милић. Време, бр. 4588, 17.
октобра 1934, 9.
57) Одликовања Д. Гавриловића детаљно је истражио и описао Радивоје
Бојовић, Одликовања пуковника Драгутина Гавриловића, Зборник
радова Народног музеја VI, Чачак, 1975, 243-259.
58) М. Шантић у делу Витези слободе у попису носилаца Карађорђеве
звезде наводи само: “Гавриловић Драгутин, мајор, оф. реда”.
Милан Шантић, Витези слободе, Државна штампарија Краљевине
Југославије, Београд, 1938, 521. Т. Влаховић такође није успео да
расветли чињенице о Карађорђевим звездама којима је одликован
Драгутин Гавриловић. У списку који је он сачинио поред
Гавриловићевог имена и чина стоји само број 9780. Томислав С.
Влаховић, Витезови Карађорђеве звезде с мачевима, ауторско издање,
Београд публик, 1989, 424.
59) У име Његовог Величанства Петра II, АЂБр. 21136. 6. септембра 1936.
Београд. Службени војни лист, бр. 33, 6. септембра 1936, 1831-1832.