Очување џез културе, њених корена и традиције

“Џез није само музика, то је начин живота,
бића, начин размишљања.”
Нина Симон

Џез музика кao културни феномен произилази из афро-америчке
ниже класе, робовa за које je музикa била јединo поље слободе.
Афро-америчка музика, коју данас називамо џезом, музика
која је изворно настала из песама афричких робова, црначких
спиритуала, госпела и блуза, била је слушна, импровизована
музичка традиција и феномен. Настаје из народне музике и
плеса Афроамериканаца, под утицајем диверзних култура и
мултикултуралног друштва, пак се развија у интелектуалну и
модерну музичко уметничку форму двадесетог века.
Музика је суштински битна за креирање културе, традиције
и националног идентитета који директно одражава историју
и друштвени статус, а самим тим и утиче на дух поједине кул-
туре. Стога је историја џеза део наставног предмета историје и
социологије у америчким основним школама (након што је џез
национални курикулум интегрисан 2000. године и има за циљ:
“пре свега, истражити друштвени, економски и политички кон-
текст у којем се џез развио”.) На веома јединствен начин, музи-
ка рефлектује и доприноси очувању свих културних и друшт-
вених аспеката једне нације попут: културног идентитета, начи-
на живота, религије, друштвене психологије, друштвених одно-
са, менталитета људи, итд. Управо је џез култура пример тога
да се музици треба приступити кроз упознавање историје, кул-
туре и културног наслеђа. Музичари морају бити историчари,
истраживачи и критичари, како би били квалификовани за фор-
мирање сопствених критеријума и изградњу властитог укуса.
На исти начин на који музика покреће емоције и не може се
описати само као сплет пуких нота, познавање историје нису
само датуми историјских догађаја. Кроз историју се директно
упознајемо са културом једног народа. Другим речима, истражи-
вање историје утиче на спознају културе и разумевање музике
као важног дела сваке културе, са свим својим културним и
друштвеним аспектима. Историчар Валтер Родни има важна
запажања на ову тему. Родни је такође био и политички активиста
и научник који је убијен у Гвајани 1980. Он је био један високо
образован човек, који је жртвовао свој живот зарад борбе за права
афроамеричког народа. Као универзитетски професор историје,
описује у својој књизи “Како је Европа уназадила Африку:
“Култура је потпуни начин живота. Култура је начин на који
се људи облаче; начин на који ходају и разговарају; начин на који
третирају смрт и поздрабљају новорођенчад. Очигледно је да су
јединствене карактеристике постојале у практично сваком лока-
литету у односу на све друштвене детаље ... На примјер, музика
и плес имали су кључну улогу у “неконтаминираном” афричком
друштву. Африка је континент бубњева и перкусија. Афрички
народи су досегли врхунац постигнућа у тој сфери.” 1)
Да би се истински схватила једна култура и традиција, корене
треба добро проучити. Амерички џез пијаниста и композитор
Ренди Вестон истиче:
“Важно је учити историју наше музике и порекло наше музике,
која долази директно са афричког континента. Музичари мора-
ју бити историчари.”
Најкреативнији и јединствени културни аспекти попут рит-
ма, креативности, импровизације, плеса, ритуалне традиције, на-
чина живота, друштвени аспекти и сл. потичу из афричке кул-
турне баштине. Упркос расизму и дискриминацији, њихова креа-
тивност није била спутана, већ је опстала и еволуирала. Ако су
афро-амерички џез музичари веома посвећени истраживању сво-
јих корена, у којој мери би џез студенти других културних при-
падности требало да се посвете њеном изучавању? Нажалост,
суочени смо са проблематиком и парадоксом да се ови најваж-
нији аспекти занемарују чак и током џез студија, поготово у за-
падноевропском школству, међу оним студентима који долазе
из потпуно различитих култура и окружења. Афрички утицаји,
корени, па самим тим и традиција џез музике су игнорисани или
пак заборављени од стране оних ученика који би требало да се
највише позабаве овом темом и са озбиљношћу приступе њеном
изучавању. Једна од највећих личности и ауторитета џез музике,
Дизи Гилеспи, поручује:
“Студент наше музике, ако се врати довољно далеко, откриће
да је главни извор наше музике Африка”.
Упознати смо са чињеницом да је џез настао под утицајем ра-
зличитих култура, као што се џез хармонија развила под утица-
јем европске класичне музике, али џез музика се заправо у сво-
јој есенцији и духу суштински разликује од Вагнерове опере и
западноевропске традиције. Дакле, европски утицаји су у џезу
далеко мањи од значаја афричког порекла. Гилеспи такође суге-
рише шта је главни извор џеза, док пак друштвене разлике и
ритам имају најважнију улогу. Не можемо одвајати џез музику
од афро-америчке културе или њеног друштва, посебно зато
што је друштвени аспект баш тај који џез културу карактерише.
Џез музика је друштвена музика, музика која повезује људе. Џез
легенда Бени Голсон, композитор, аранжер, продуцент и тенор
саксофониста говори: “Све што смо имали биле су то плоче и
једни друге. То је била наша школа.”
Ритам и синкопација, као јасна асоцијација за џез музику је
нпр. за припаднике немачког Трећег Рајха била музика “инфе-
риорне, ниже расе”, плес је био сматран баналним, провокатив-
ним и анималним од стране западних Европљана, групна им-
провизација и музицирање искључиво по слуху и осећају, тра-
диција ритуала, учешће публике, креативност, начин живота и
друштвени односи, музичка филозофија итд. Све што краси афро-
америчку културу и све аспекте афричке културне баштине били
су без преседана деградирани од стране западних Европљана.
Управо због таквог става, посебно у западноевропским џез шко-
лама данас, је веома важно обратити пажњу на афричке корене,
тј. порекло џеза, као и на перцепцију свих културних и друшт-
вених аспеката. Генерално, студенти који долазе из других под-
ручја требали би да инвестирају много више времена у учење и
приближавање афро-америчке културе од ученика који су већ
природно део ње, јер смо ми, сасвим логично, бели Европљани
који нису пљескали уз госпел музику сваке недеље. Под друшт-
веним контекстом морамо такође размотрити следећу тему као
веома важан аспект џез културе: Ученици, џез фанови и публи-
ка треба да се упозна са расизмом, дискриминацијом и експлоа-
тацијом са којом се суочавају афро-амерички музичари, и који
датирају из древних времена. “Људи су умрли због ове музике. Не
може постојати нешто озбиљније од тога. ” – Дизи Гилеспи
Како да схватимо њихову поруку или бунт у музици ако не
познајемо њихову историју и истински не схватамо њихов статус?
Било да причамо о џезу, блузу, госпелу или латино музици, ово
културно поље су креирали афро-амерички робови. Стога,
њихову музику треба видети као триумфалну борбу за слободу и
права афроамеричког народа.
“Џез говори у име живота, ово је тријумфална музика.” –
Др. Мартин Лутхер Кинг
Чињеница да, на пример, на три џез универзитета у Бечу, исто-
рија џеза чак није ни укључена у наставни план и програм, пред-
ставља велики проблем и парадокс јер недостатак знања о исто-
рији џез музичке културе отежава учење и спутава истинско
разумевање њене суштине. Самим тим, многи студенти који завр-
ше ове школе немају очекивано знање и познавање духа културе из
које ова музика настаје. Нажалост, такви студенти нису довољно
квалификовани да презентују џез као уметничко стваралаштво.
Поред музике и историје, друштвене, етнолошке, психолошке и
све остале важне аспекте треба детаљно истражити зарад очувања
џез традиције, њеног духа и музичке филозофије. Поготово младе
генерације музичара и педагози, као њихови ауторитети, требало
би да се боре за образовање које утиче на формирање потпуније
личности музичара, уметника који поседују свеобухватан поглед,
разумевање суштине, али и свест о томе да игнорисање аспеката
који доприносе аутентичности, духу и лепоти културе, руши
саму културу и њену традицију води у заборав.
_________________________
1) Rodney, Walter, “How Europe Underdeveloped Africa”, 1973, p.53