Зоран Васиљковић, уметник по позиву и призиву

Вајар Зоран Васиљковић је уметник несвакидашње снаге и инспи-
рације који, иако у зрелом животном добу, не посустаје, већ као и
првог дана, када је у руке узео клесарски алат, клеше дела достојна
Љубави Божије. Крушевац, град у коме је овај врли уметник
угледао светлост дана 13. маја 1961. године, свакако је својом исто-
ријом и богатом традицијом клесарске уметности утиснуо у
ДНК Зорана Васиљковића призив за бављење клесарском умет-
ношћу. Да би се што успешније и сигурније предао позиву, Зо-
ран Васиљковић је завршио Академију ликовне уметности у Бео-
граду (одсек вајарство), у класи професора Николе Јанковића,
1987. године. Исте године је учествовао на изложби награђених
студената ФЛУ у галерији Стара капетанија у Земуну и добио
своју прву награду за скулптуру.
Да би стекао додатна знања, вајар З. Васиљковић 1989. годи-
не одлази у граду Верони у Италији, где усавршава технику обра-
де камена и метала. По повратку из Италије, у крушевачкој
Уметничкој галерији реализује своју прву самосталну изложбу
посвећену 600-годишњици Косовске битке. Кроз уметнички рад
и учешће на бројним групним изложбама у њему сазрева идеја да
се у потпуности определи за бављење уметношћу обраде камена,
метала и дрвета, уз примену дизајна који ће своје извориште наћи
у моравској уметности средњовековне Србије, насталој у доба
кнеза Лазара и његових наследника.
Уметност Зорана Васиљковића је у највећој мери сакрална и
представља дела начињена за потребе литургијског живота пра-
вославног народа српског у Србији и расејању. Ту су, пре свега,
часне трпезе, иконостаси, розете, портали, свећњаци, тронови,
жртвеници, крстови, подови и чесме израђени за бројне цркве и
манастире, као и крстобразни надгробни споменици за приватне
наручиоце. Материјали које користи З. Васиљковић су различите
врсте камена, дрво и метал, што свакако сведочи о уметниковој
способности изражавања, без обзира на медиј у коме изводи
уметничко дело. Оно на чему инсистира вајар Васиљковић јес-
те да ништа не чини сам од себе већ да пре свега служи Богу и
умножава дарове које му је Господ дао. Уз то, жеља му је да се
сачува континуитет уметности из доба кнеза Лазара и да у сваком
изведеном делу буде видљива веза са извором. Он то и остварује,
захваљујући сада већ богатом искуству, знању стеченом кроз
упознавање са православном хришћанском иконографијом пу-
тем литературе и, на крају, а у ствари на почетку, литургијском
начину живота, којим су свакако живели и средњовековни мај-
стори клесари, који су нам оставили дела вредна дивљења и
поштовања. Вајар Зоран Васиљковић не жели да таланте умно-
жава сам, јер се ништа што је добро, лепо и племенито и не
може само од себе умножити, већ сваком младом клесару и
вајару несебично преноси своје знање и искуство. Да је Зоран
Васиљковић уметник не само по позиву већ и по призиву говоре
бројна дела која се одликују стилском лепотом, топлином израза
и печатом истинске преданости божанском дару.