Радомир Батуран

СЛИКАРКА НЕВЕНКА РАЈКОВИЋ ИЛИ СУСРЕТ МЕТАФИЗИЧАРА















Прича трећа

Невенка је писала и песме. При припремању текста за каталог 1993. рекла ми је у поверењу:
Знаш, Раде, све ово што ти налазиш као метафизичко у мојим сликама и све ово што причам с тобом и мојим Зораном ја не могу да причам с мојим колегама и пријатељима. Исказујем то у својим сликама и – поверићу ти – у мојим песмама. Знаш, ја стално записујем некакав мој лирски дневник. Никоме то нисам показала, сем моме Зорану и, ево, теби. Пред тобом ме није срамота, прочитаћу ти шта сам неки дан записала. Узима стару, подебелу свеску и тајанствено чита:

''Облачим сиви дан
идем међу људе
међу слике –
кад дан прође
нема ме више.
Да ли ће ме сутра
изнова бити,
сунца да, земље да
али ја? Не знам.
Облачим сунце,
поново идем међу људе
међу слике
али оно не греје
на мени не сија
када зађе нестајем и ја.
Не идем више међу људе
као сенка играм по светлом зиду,
обојим небо,
посипам златну од сунца по стаклу
играм се, мењам
сунце да, људи да
али не и ја.''

- Ма даћу ти ово све да прочиташ. Види има ли ту поезије. Имам у тебе поверење.
И прочитао сам и сазнао више о поетици сликарке Невенке Рајковић него из свих наших разговора и мог треперења пред њеним сликама. Чудесно је померала и умножавала просторе; играла се светлошћу и њеним преламањем, разлиставајући је до најнежније нијансе и најчудесније динамике као нико пре ње. Метафизички је доживљавала свет око себе и метафизички га исијавала из себе.

Кратка биографија

Невенка Рајковић је рођена 1949. у Бору, где је њена породица избегла за време Другог светског рата из Белишћа код Осијека под НДХ. Одрастала је у Бору и Белишћу. Њени су доселили у Крушевац 1955, где је завршила основну школу и гимназију.
Студирала је сликарство на Београдском универзитету у класи професора Милице Стевановић и Раденка Мишевића. Била је студент генерације. Дипломирала је на  Факултету ликовних уметности, у класи проф. Мишевића, и добила награду за сликарство из Фонда Петра Лубарде. Магистристрирала је 1985. у класи проф. Мишевића
Од 1980. живела је у Београду. После удаје за крушевачког сликара Зорана Рајковића дошла је у Крушевац и запослила се у Педагошкој академији.
После краће болести умрла је 2005. у Београду а сахрањена у Крушевцу. Поред супруга Зорана, афирмисаног сликара, иза себе је оставила и сина сликара Матију и велику колекцију слика. Тешко се одвајала од својих радова. Била је вољена у својој породици и цењена међу уметницима.

Самосталне изложбе

1977. Уметничка галерија Крушевац
1985. Магистарска изложба, ФЛУ Београд
1985. Вараждин (Невенка и Зоран Рајковић)
1988. Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
1988. Уметничка галерија, Крушевац
1989. Народни музеј Лесковац
1989. Атриј музеја, Трогир (Невенка и Зоран Рајковић)
1993. Народни музеј – Уметничка галерија, Крушевац
1993. Конгресни центар – Хотел Чигота, Златибор
1994. Конгресни центар – Хотел Чигота, Златибор
1998. Народни музеј – Уметничка галерија, Крагујевац
1998. Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац
2001. Галерија Огњиште, Пале, Република Српска

Ретроспективе

2008. Народни музеј – Уметничка галерија, Крагујевац
2008. Галерија атељеа Басара - Обрадовић
2008. Народни музеј – Уметничка галерија, Крушевац

Важније групне изложбе

1977. Перспективе VI, Београд
1977. Октобарска изложба, Крушевац
1977. Годишња изложба УЛУС-а Западног поморавља, Крушевац
1978. Пролећна изложба УЛУС-а Београд – Крагујевац
1978. Београд инспирација сликара, Београд
1978. XIX Октобарски салон, Београд
1978. Графика Факултета ликовних уметности у Београду,
Уметнички павиљон Цвијета Зузорић
1979. XX Октобарски салон, Београд
1979. Октобарска изложба, Крушевац
1980. XXI Октобарски салон, Београд
1981. Цртежи и мала пластика, Београд
1981. Пролећна изложба УЛУС-а, Београд
1982. XXIII Октобарски салон, Београд
1982. Пролећна изложба УЛУС-а, Београд, - Ниш – Крагујевац
1984. Добитници награде Петар Лубарда, Београд
1984. Октобарска изложба, Крушевац
1985. XXVI Октобарски салон, Београд
1987. Цртежи и мала пластика, Београд
1989. Бој на Косову – шест векова, Крушевац – Београд
1990. XXXI Октобарски салон, Београд
1991. Цртежи и мала пластика, Београд
1992. XXXII Октобарски салон, Београд
1992. 30 година излагања у Уметничкој галерији, Крушевац
1996. 9+градова Србије, Крагујевац
1997. Пролећна изложба УЛУА, Алексинац – Београд (Руски дом)
1996. Мало анале, пејзаж као повод уметничком делу (по позиву), Чачак
1996. Светско бијенале минијатуре, Торонто, Канада
1997. Пролећна изложба УЛУА, Алексинац – Београд (Руски дом)
1998. 24. пролећна изложба жена сликара, чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а, Крагујевац
1998. Светско бијенале минијатуре (по позиву), Горњи Милановац

Награде

1975 Нграда најбољем студенту за школску 1974/75. ФЛУ, Београд
1977. Награда за сликарство из Фонда Петар Лубарда, Београд
1977. Нграда на Октобарској изложби, Крушевац
1979. Откупна награда ''Југоекспорта'' на Октобарском салону, Београд
1980. Откупна награда ''Југоекспорта'' на Октобарском салону, Београд
1981. Награда на годишњој изложби друштва УЛУС-а Западног поморавља, Краљево
1981. Откупна награда на изложби ''Цртеж и мала пластика'', Београд
1988. Откуп СИЗ-а културе на самосталној изложби у галерији КНУ, Београд
1992. Прва награда на Октобарској изложби, Крушевац
1993. Златна значка КПЗ Србије за допринос у култури, Београд
1998. Награда за сликарство на пролећној изложби чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а, Крагујевац

Стране: [ 1 ] [ 2 ]

Слични текстови


Радомир Батуран
Отац Војислав Билбија у служби Бога и човека

Олгица Стефановић
О иконописању

Александар Марић
Угреби и утишаности
Милана Ђокића

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019