Станко Стојиљковић
Геноцид, лажи и Срби
Најсмртоноснија светска криза после Другог светског рата (5,4
милиона мртвих од 1998. до 2007. у ДР Конгу) само је 17 пута у но-
винским извештајима названа геноцидом, а убијање око 4.000
Албанаца на Кососву и Метохији чак 323 пута!
Да ли је садашња употреба речи геноцид “увреда сећања на жрт-
ве нациста”? (Између наводника исписана је неупитна мисао но-
беловца Ноама Чомског из предговора задивљујуће књиге “Поли-
тика геноцида” Едварда Хемана и Дејвида Питерсона, објављене
последњих дана 2010. у издању “Весна инфо” из Београда).
Едвард Херман је почасни (emeritus) професор финансија на
Универзитету Пенсилванија, а Дејвид Питерсон независни но-
винар. Помало необичан списатељски двојац, помислићете из
прве, иако се он – прелистате ли пажљиво исцрпно набрајање из-
ворника – још најмање два пута огледао у удруженом писању и
оба пута поводом распада бивше Југославије, док је другопотпи-
сани то учинио десетак и више пута, сам и с другима.
Окончање хладног рата је, према мишљењу Ноама Чомског,
“отворило врата ери порицања холокауста”, у којем тзв. хумани-
тарно бомбардовање Југославије (читај: Србије) није последњи
камичак у злоћудној слагалици.
Управљање злочинима
Ослонимо ли се на штиво Едварда Хермана и Ноама Чомског “Кон-
трареволуционарно насиље: крвопролића у чињеницама и пропа-
ганди”, Сједињене Државе су извеле “врло озбиљне” војне интер-
венције у барем 29 земаља од 1945. до 2009. године и “као резул-тат
свог доминантног положаја и свеобухватних контрареволуцио-
нарних напора, биле су најважнији појединачни подстрекач, орга-
низатор и морална и материјална потпора тешким крвопролићи-
ма у годинама после Другог светског рата”.
Амерички званичници, потпомогнути медијима и интелек-
туалцима блиским власти (“интелектуалци геноцида”), овлада-
ли су “управљањем злочинима” уобличујући ток пропаганде, ко-
ји скреће пажњу с насиља које организује и одобрава највећа
светска сила на насиље њених непријатеља. Отуда несвакидашња
подела – према суду потписника – на четири врсте крвопролића:
конструктивна, бенигна, зликовачка и митска.
“Највећа геноцидна акција у последњих 30 година јесу еко-
номске санкције наметнуте Ираку после инвазије Кувајта 1990,
како у погледу броја жртава, тако и у погледу свести о последи-
цама ове политике у свести оних који су је креирали”, започињу
своје запањујуће истраживање двојица истраживача.
“Њујорк тајмс” је обелоданио да је “Ирак на дуже време вра-
ћен у прединдустријско доба, али са свим проблемима постин-
дустријске зависности од енергије и технологије”. А “Вашингтон
пост”, позивајући се на поверљив извор, написао је да је тзв. стра-
тешко “бомбардовање… циљало све оне мете које омогућују зем-
љи да се одржи”. Звучи вам блиско и познато, зар не?
Денис Халидеј, први координатор УН за хуманитарне по-
слове у Ираку, поднео је оставку уз оцену да је учинак санкција
раван “геноциду”! А Еленор Робсон, предавач на “Ол соул” коле-
џу у Оксфорду (Енглеска), додала је: “Морали бисте да се вратите
вековима уназад на монголску инвазију на Багдад 1258. године
да нађете пљачку ових размера”. Погађате ко је пљачкао!
Едвард Херман и Дејвид Питерсон обелодањују нечасну рабо-
ту политичара, интелектуалаца и новинара, по којој је најсмрто-
носнија светска криза после Другог светског рата (5,4 милиона
мртвих од 1998. до 2007. у ДР Конгу) само 17 пута названа гено-
цидом у новинским извештајима, а убијање око 4.000 Албанаца
на Кососву и Метохији чак 323 пута!
Олбрајтова одушевљена
Џорџ Робертсон, британски министар одбране, признао је у
сведочењу пред Парламентом: “До Рачка почетком ове године (24.
март 1999) ОВК је била одговорна за више жртава на Косову него
југословенске власти”. Процењени број убистава од 1998. износио
је две хиљаде, од чега се око 500 може приписати српским снагама.
“Током грађанских ратова који су пратили разарање СФРЈ
деведесетих година прошлог века – САД, Немачка, НАТО и ЕУ –
сви су стали уз националне мањине које су тражиле да се одвоје
од јединствене федералне државе и сви су били против нацио-
налне групе Срба која је најдуже истрајавала на очувању Југо-
славије. То је сврстало западни блок чврсто иза Хрвата и Слове-
наца, а онда иза босанских Муслимана и, најзад, косовских Алба-
наца”, објашњавају Едвард Херман и Дејвид Питерсон наводећи
бројне критички усмерене списе.
Тако сазнајемо да су НАТО силе подржавале, “па чак и води-
ле ратне операције, а како је било значајног етничког чишћења и
етничког убијања – природно је да су изрази етничко чишћење,
али и масакр и геноцид, брзо били примењени на ратне операције
Срба”. За “масакр у Сребреници” пишу да Срби неоспорно нису
никог убили осим “војно способних муслиманских мушкараца”,
потрудивши се да претходно аутобусима одвезу на сигурно сву
децу, жене и старце.
“Ако је Рачак измишљен злочин, а верујемо да јесте, онда је
рат који је на тај начин продат свету заснован на лажи, а свака
идеја да је тај рат био у циљу достизања правде мора се довести у
питање, ако ништа друго онда само због те чињенице”, сматрају
Едвард Херман и Дејвид Питерсон позивајући се на властити
текст “Си-Ен-Ен: продаја НАТО рата на глобалном нивоу” из
2009. године.
“Масакр у Рачку” је одговарао администрацији Била Клинто-
на и НАТО-у да после преговора у Рамбујеу, “једној од највећих
сценских варки новије историје”, отпочну дуго припремано
бомбардовање Југославије (Србије).
Када је Мадлен Обрајт, државна секретарка, први пут обаве-
штена, одушевљено је рекла: “Пролеће је поранило на Косову”.
Драгоцено штиво потанко разоткрива двострука америчка ме-
рила у вагању ратовања у Дарфуру (Судан), Руанди, Ираку, Либа-
ну, Авганистану, Индонезији, Гватемали, Салвадору и тако редом.
*Текст је преузет из дневног листа Политика, издања за унутра-
шњост, од 10. јануара 2011.
Станко Стојиљковић
Отворено писмо подршке новинару Политике господину Станку Стоиљковићу
Поштовани господине Стоjиљковићу,
Честитамо Вам на бриљантном, аналитичком, интелектуално пош-
теном, критичком коментару књиге Политика геноцида проф. Ед-
варда Хермана и независног америчког новинара Дејвида Питер-
сона. Ви сте само коментаторски врло одговорно пренели податке
и закључке из њихове књиге, што читаоци Политике и очекују.
Сакривање овакве књиге био би грех према Србима. Свим инте-
лектуално поштеним људима у свету јасно је да Америка има дво-
струки аршин у политици: један је за њу, а сасвим други за остале
државе и народе. То је, у ствари, политика неоколонијализма.
Свака држава, влада и друштво и њихове озбиљне новине, да су
преживели погром “политике геноцида” Сједињених Америчких
Држава и Европске Уније, који су преживели српски народ и држа-
ва крајем прошлог и почетком овога века, дочекали би и књигу
аутора др Хермана, и господина Питерсона, и Ваш коментар те
књиге као пролећни зрачак над ожиљцима рашчереченог и народа
и државе, који су бруталном силом држани у паклу три деценије.
Међутим, Ви сте, као аутор чланка Геноцид, лажи и Срби, који
је објављен у издању Политике за унутрашњост 10. јануара 2011.
на 1. и 7. страни, доживели лични погром од званичних власти и
њихових спикера у тродневној расправи у Колегијуму Политике
са циљем да Вас и уредника тог издања избаце на улицу због на-
веденог чланка. Видимо да је тај чланак одмах скинут са сајта По-
литике, што нас подсећа на Брозово време.
Поносни смо на Вас и уредника несрећне Политике за уну-
трашњост, као ретке часне новинаре, последње нити наде које
чувају најстарије српске новине да опет до краја не посрну у
бешчашће. Згражавамо се над тим како Политика и данас ради,
а радујемо што још увек има новинара који чувају част српског
слободног новинарства.
Проф. др Милица Радишић, Канада,
Др Радомир Батуран, Канада,
Зоран Младеновић, Канада,
Живко Церовић, Канада,
Протa Милутин Вељко, Канада,
Прота Василије Томић, Канада,
Михаило Карамарковић, Канада,
Радмило Аничић, Канада,
Ђорђије Живковић, Канада,
Љиљана Марковић, Канада,
Маја Јовчић, Канада,
Владимир Спасојевић, Канада,
Гојко Роглић, Канада,
Небојша Сремчевић, Канада,
Коста Ћирић, Канада,
Марина Томић, Канада,
Војин Васовић, Канада,
Деса Ђонин, Канада,
Владимир Стјепановић-Габелић, Канада,
Снежана Стјепановић, Канада,
Олга Матић, Канада,
Срђан Спасојевић, Канада,
Ранко Радовић, Канада,
Мики Лукић, Канада,
Љубинка Лукић, Канада,
Јордан Церовић, Канада,
Јован Поп-Димитров, Канада,
Ивана Обрадовић, Канада,
Душко Абрамовић, Канада,
Коста Илић, Канада,
Mирјана Булатовић, Србија,
Игор Ремс, Немачка,
Олгица Стефановић, Србија,
Лела Марковић, Србија,
Мира Тодосијевић, Канада,
Бојан Ратковић, Канада,
Небојша Надеждин, Канада,
Бранко Шкорић, Холандија
У Торонту, на Савиндан, Господње 2011
Раде Антонијевић
Календар догађаја у Клубу Људи говоре
Скупштина Клуба “Људи говоре”
и промоција 10. броја часописа
У недељу, 28. новембра 2010. године, одржана је Годишња скупшти-
на Клуба Људи говоре и промовисан je најновији број овог часописа
у Sweet Gallery, 694. Mount Pleasant Rd. у Торонту. Овом скупу при-
суствовало је педесетак чланова Клуба и гостију.
Прво је представљен десети број часописа Људи говоре. Прог-
рам је водила Никол Марковић, секретар часописа. Она је цити-
рала српске писце који су рекли своје мишљење о часопису Људи
говоре (на својим књижевним вечерима у Торонту и Нијагари у ок-
тобру 2010): “Данас су два најбоља српска часописа: Нова зора у
матици и Људи говоре у дијаспори”; “Ретко се догађа у књижевној
периодици да се појави добар, посве нов књижевни часопис, а да
наредни бројеви надмаше блесак првенца. То је управо случај са
часописом Људи говоре из Тороннта” (Одјеци и полемике, Људи
говоре, бр. 10. стр. 199.)
Најновији број часопис су представили писци из Торонта који
су заступљени у њему: Љубо Рајић својом причом “Србин, Amerikan
first” и Драгана Илић-Живић својим песмама: Молитва, Јача од
греха и Повратак у речи; Драгица Вишњевац-Финк представила
је одломак из своје докторске дисертације “Мушки и женски мозак
– зашто мушкарци и жене различито доживљавају и испољавају
емоције”. Глумица Ксенија Вучевић и водитељка програма Никол
Марковић прочитале су по једну песму Стојана Бербера из Сом-
бора, Петра Жаркова из Вршца, Снежане Чојкић из Ваљева и Бран-
ка Шкорића из Амстердама. Причу о уметнику Бобану Бурсаћу,
Дрварчанину из Калифорније, прочитао је њен аутор Жељко Ро-
дић из Оквила, а његово читање приче како сликар Бурсаћ, неког
хладног новембарског дана 2001. године, долеће из Калифорније
у Дрвар да, на згариштима Народне библиотеке, постави изложбу
и каже реч утехе свом погорелом народу, закотрљале су се сузе на
многим лицима присутних. Сам писац приче једва је издушио чи-
тање од прокључалих емоција. Затим је уредник часописа, Радо-
мир Батуран, у пар речи одговорио како успева да направи овако
добар часопис: “Поштујем све чланове Уредништва и уважавам њи-
хове изборе, пружамо једнаке услове свим ауторима из матице и
расејања, правимо часопис за читаоце, а не само за нас писце да јед-
ни друге читамао, објављујемо без цензуре, како књижевне тексто-
ве, тако и оне друге из свих области културе и живота народа, сем
уређивачких критеријума: естетско, етичко и духовно јединство
народа. ‘Свачију слушамо – своју свиђамо’, како каже народна
мудрост”, закључио је др Батуран. Он је саопштио да је Уредни-
штво часописа Људи говоре предложило Скупштини Клуба да од
ове године нема чланарине, а има мобе. Претплата на часопис је
уједно и чланарина Клуба, а свачија помоћ у раду и даровима да
се одржи часопис да слободно и трајно говори добро је дошла.
Скупштина је радила ефикасно. Сви извештаји о раду Клуба
објављују се из броја у број у рубрици Календар догађаја у Клубу
Људи говоре. Скупштина се захвалила старом руководству и из-
абрала ново: Инж. Жарко Брестовац, проф. др Милица Радишић
инж. Благоје Савић, Саша Исаиловић, докторант Бојан Ратковић,
постдипломац Никол Марковић, музиколог Ксенија Вучевић, про-
фесор Драгана Живић-Илић, инжењер Милош Куновац, др Радо-
мир Батуран. За председника је изабран Жарко Брестовац, а за пот-
председнике су изабрани Милица Радишић и Благоје Савић.
Секретар Редакције часописа, Никол Марковић, поделила је
свим присутним чланововима Клуба Нацрт програма за наредну
годину на почетку Скупштине. Једногласно је усвојен. Скупшти-
на је овластила ново руководство да на својој првој седници по-
деле задужења међусобно и детањно разради Годишњи програм
рада и конкретно задужи своје чланове за реализацију поједи-
начних програма.
Први састанак нове Управе клуба “Људи говоре”
Недеља, 26. дец. 2010. 694 Mt. Pleasant Rd. Sweet Gallery, Toronto
Дневни ред
1. Задужења чланова Управе у Клубу;
2. Утврђивање Програма рада за 2011. који је усвојен на Годишњој
скупштини 28. новембра ове године, и задужења чланова Клу-
ба за реализацију тог програма;
Састанку су сви присутвовали, сем Благоја Савића и Милоша Ку-
новца из Кичинера и Саше Исаиловића из Торонта.
I. Председник Жарко Брестовац предложио је задужења сваком
члану Управе појединачно, с којима су све сви присутни сагласили:
1. Жарко Брестовац, председник
2. Милица Радишић, потпредседник за реализацију програма
3. Благоје Савић, потпредседник за финансије
4. Александар-Саша Исаиловић, директор маркетинга
5. Ксенија Вучуревић, секретар клуба, контакт са медијима и
члан Програмске комисије
6. Никол Марковић, благајник и водитељ програма
7. Драгана Живић-Илић, водитељ програма и сценски уредник
8. Милош Куновац, технички уредник сцене и озвучења
9. Бојан Ратковић, водитељ програма и члан Програмске комисије
10. Радомир Батуран, уредник часописа.
II. На молбу председника Клуба, Жарка Брестовца, члан Управе и
уредник часописа Људи говоре, Радомир Батуран, предложио је
календар догађаја и прецизна задужења сваком члану Управе у
реализацији свих програмских активности у наредној години. Сви
присутни су се сагласили са овим задужењима:
Јануар
– Сви чланови Управе да узму више примерака новог броја часопи-
са Људи говоре и да покушају да претплате своје пријатеље и по-
знанике;
– Маркетинг продаје часописа и скупљање донација преко целе го-
дине води Саша Исаиловић:
– Промоција књиге Кроз пакао и натраг Мира Микетића (Радомир
и Никол);
– Почетак прикупљања наруџбеница за куповину слика Олгице
Стефановић из Новог Сада којој ћемо у мају 2011. организовати
продајну изложбу, а која 50 посто прихода од проданих слика ус-
тупа као помоћ за штампање часописа (сви чланови Управе).
Фебруар
– Припреме двоброја 11/12 за штампу (Радомир, Драгана, Ксенија
и Никол);
– Четврта Смотра младих талената на Нијагари или у Торонту
(Ксенија, Драгана и Бојан);
– Прикупљање наруџбеница за куповину слика сликарке Олгице
Стефановић (сви чланови);
– Селективно укључивање у програме Српске заједнице (Ксенија
и Драгана – стални задатак за целу годину).
Март
– Издавање двоброја 11/12 (Радомир и Никол);
– Прикукпљање наруџбеница за куповину слика Олгице
Стефановић (сви чланови);
Април
– Представљање новог броја у Торонту (Никол, Драгана, Ксенија
и Радомир);
– Прикупљање наруџбеница за продају слика Олгице Стефановић
(сви чланови);
– Пета Смотра младих талената (Милица, Ксенија, Драгана, Никол
и Милош);
Мај
– Реферисање чланова Управе колико је ко претплатио читалаца
на часопис Људи говоре и колико је сакупио наручбеница за куп-
овину слика;
– Продајна изложба слика Олгице Стефановић из Новог Сада;