О иконописању

Иконописање је попут молитве. Ум мора бити сабран да би се у
боје преточио лик светитеља. Као први иконописац помиње се
Св Лука, који је по предању насликао прву слику Богородице са
Богомладенцем у наручју.
По казивању Светог Јована Дамаскина, једног од најзначај-
нијих отаца хришћанске цркве, иконе су осликана јеванђеља.
Оне су за вид оно што је говор за слух. Иконописци су стога сли-
кари који снагом духа и хришћанске просвећености изобража-
вају ликове угодника Божијих.
Икона не имитира физички простор помоћу оптичких варки,
већ показује сву тајну постојања бића у времену и простору. Визан-
тијска уметност време и простор представља у рајској светлости
и зато се на икони ништа не представља затамњено, осим демона.
Попут икона и српских средњовековних фресака, моје слике
одишу светлошћу. Беле одежде архијереја, узвишени плави тон,
црни крстови проткани топлим смеђим тоновима. Оне зраче
снагом аскетизма и смирењем, јер смирење је крајњи циљ хриш-
ћанског живота. У њих је уткан мук камених зидина, киша на
студеничком мермеру, шуштање монашких одора, бели облаци
изнад сопоћанске цркве и клепало које пресеца мрак. У њима су
мириси и титраји безброј воштаница. Оне су вапај и молитва,
крик и прећутана реч.
Уметник својим сликама дарује оно што је завештао ћутању.
Своје мисли, емоције, свој поглед на садашњост и прошлост.
Обилазећи наше средњовековне манастире, додирујући ка-
мене зидове који су упили бруј монашких молитви, удишући
векове, могла сам само да издахнем тишину и у тој тишини ство-
рим своје слике.

Олгица Стефановић-Јојић, графички дизајнер, сликар и иконо-
писац, члан УЛУВ-а и УЛУС-а, живи и ствара у Новом Саду.
Тренутно се бави израдом иницијала и породичних грбова, а
њени радови красе домове, како у Србији, тако и широм света где
живи српска дијаспора. Израдила је по наруџбини иницијале по-
родице Карађорђевић, Владимира Путина, господина Конузина
– амбасадора Руске Федерације у Србији, Елене Митрофановне
– директорке свих руских домова ван матице Русије, и многих
других представника Руске Федерације, који свесрдно учествују
у неговању веза два братска народа, руског и српског.

olgicastefanovic@gmail.com                www.olgicastefanovic.com

Важније изложбе Олгице Стефановић

Самосталне:
2010.  – Културни центар, Белгород, Русија;
– Библиотека “Вељко Петровић”, Дани руске културе,
Бачка Паланка;
2009.  – Руски дом, Београд;
– Галерија “Мацут”, Нови Сад;
– Културни центар, Зрењанин;
2008.  – Галерија “Феофанија”, Москва, Русија;
– Галерија “Прогрес”, Београд;
2007.   – Градска библиотека, Ниш;
– Галерија “Прометеј”, Нови Сад;
– Руски дом, Београд;
2006.   – Културни центар, Инђија;
2005.  – Српски културни центар “Свети Сава”, Суботица;
– Галерија Центра за културу “Градац”, Рашка;
– Библиотека града Београда, Београд;
2002.  – Галерија УЛУВ, Нови Сад;
2001.  – Галерија “Огњиште”, Пале, Република Српска;
1998.  – Архив Војводине, Нови Сад.

Колективне:
2010.  – “Ex-libris El Instituto Zacatecano”, Мексико, 2010;
2009.  – “Интернационални ликовни караван”, Македонија –
Србија – САД;
– Савремени војвођански иконопис, Нови Сад;
2008.   – “Интернационални ликовни караван”, Македонија –
Србија – САД;
– Први међународни бијенале Екслибрис друштва
Војводине, Нови Сад;
– Савремени војвођански иконопис, Нови Сад;
2007.  – Екслибрис, Анкара, Турска;
2005.  – “Ex-libri El Instituto Zacatecano”, Мексико;
– “Икона – прозор у свет” – Конак књегиње Љубице, Београд;
2004.  – “Ex-libri El Instituto Zacatecano”, Мексико;
– Рашке духовне свечаности, Рашка;
– Екслибрис “Спорт”, Београд;
2003.  – Међународни бијенале уметности минијатуре,
Горњи Милановац;
– “Златно перо Београда”, Београд;
– Екслибрис “Човјек и риба”, Ријека, Хрватска;
– Изложба икона, Шабац;
2002.  – Изложба српских икона, Париз, Француска;
– Екслибрис “За децу”, Пекинг, Кина;
– Екслибрис “Мост”, Београд, Србија
Франкфурт, Немачка;
–“Miniprint Rosariо”, Аргентина;
– Изложба икона, Шабац;
2001.  – “Ex-libres Nyireigyhaza”, Мађарска;
– “Miniprint Finland”, Финска;
– “Ex-libris Kopalnia Soli Wieliczka”, Краков, Пољска;
– “Златно перо Београда”, Београд;
– Савремени војвођански екслибрис, Нови Сад – Београд;
2000.  – Савремена српска уметност, Солун, Грчка;
– “Ex-libris Boston Congress”, Бостон, САД;
– Екслибрис “Дете”, Београд;
1999.  – “Ex-libris Sint Niklaas”, Белгија;
– Екслибрис “800 година манастира Хиландар”, Београд;
– Војвођански екслибрис, Архив Војводине, Нови Сад;
– “Златно перо Београда”, Београд;
1998.  – Међународни бијенале уметности минијатуре,
Горњи Милановац;
– “Златно перо Београда”, Београд;
1996.  – “Златно перо Београда”, Београд;
1995.  – “Златно перо Београда”, Београд;
1994.  – “Златно перо Београда”, Београд.