Бора Карапанџић
Биографија Предрага Петровића
Предраг Петровић је рођен 17. фебруара 1924. године у Београду
од оца Душана и мајке Олге (из чувене породице Ранковић из
села Каленић код Уба у срезу тамнавском). Отац му је у то време
био адвокат у Београду, па је касније ступио у државну службу.
Прво је био судија у Тетову, а потом је постављен за председни-
ка суда у Сурдулици. Преминуо је рано, 1932. године. Пошто му
је супруга била из Ваљевске нахије, преселила се у Ваљево са
сином Предрагом.
Предраг је два разреда основне школе завршио у Београду,
два у Сурдулици, а гимназију и велику матуру у Ваљеву. Ту је и
положио виши течајни испит. Када су Немци окупирали Србију
1941, а комунисти својом револуцијом започели грађански рат,
Предраг се те јесени одазвао позиву генерала Милана Недића и
ступио у српске добровољце. Са већим бројем ваљевских гим-
назијалаца био је од раније члан “Белих орлова”, омладинске
организације Покрета “Збор” Димитрија Љотића. Био је стално
у Првом пуку, у Трећем батаљону, чији је командант био поруч-
ник Милан Поповић, с којим се у јесен 1944, пред улазак Стаљи-
нове Црвене армије у Србију, повукао у Словенију. Са Првим
пуком, под командом мајора Илије-Ике Мићашевића, и са оста-
лим националним снагама (четницима војводе Момчила Ђујића
и војводе Јевђевића, као и са словеначким генералом Иваном
Презељом), повукао се у Италију, где је био у логорима у Пал-
манови, Флорију и Еболију. Припадао је књижевном кружоку
Ратка Парежанина, који је издавао часопис “Шести септембар”
(рођендан краља Петра II) у Санта Мариа де Капуа, где је била
радна група капетана Адама М. Карапанџића. Предраг је, сем у
поменутом часопису, сарађивао у литерарној ревији “Под мас-
линама”, чији су уредници били Бора Карапанџић и Вукадин
Кецан. У пролеће 1947. Енглези су све припаднике Краљевске
југословенске војске пребацили у британску базу у Немачкој.
Предраг је био у логору “Ф”, а 22. јула 1947. био је издвојен у ло-
гор “Ипсилон” са још 140 припадника КЈВ, са циљем да их пре-
дају Јосипу Брозу Титу и његовом комунистичком режиму. Пос-
ле спроведене истраге од стране судија британског Форин Офиса,
Предраг је са 39 заточеника отпуштен из логора “Ипсилон” и
упућен у редован цивилни “Ди-Пи” логор. Док је био у логору ”Ф”,
Предраг је уредио књижевни зборник “Под боровима”. Када је
добио “Ди-Пи”статус, Предраг је емигрирао у Енглеску са већом
групом српских добровољаца (њих око хиљаду). Боравећи у
Енглеској, Предраг се два пута женио. После развода с првом
женом живео је у Манчестеру са другом супругом Ајдом, која
му је пружала велику негу током његове болести и која га је ис-
пратила на вечни пут 21. марта 2010. године.
Боравећи у логорима у Италији и Немачкој Предраг се уве-
лико бавио литерарним радом, а нарочито док је био с Парежа-
нином у радној групи Санта Марија де Капуа, пишући пре свега
бројне песме с пригодном садржином. Ту је упознао и проф.
Милутина Деврњу, који је био тек пребегао из Југославије, па је
у Санта Марији де Капуа написао опсежну студију “Савремена
југословенска књижевност” (загранична), где је дао сјајну оцену
Предрагових песама сабраних у рукописној збирци “Корали” и
спремној за штампу. Проф. Деврња је нарочито нагласио да су
Матеја Матејић и Предраг Петровић својим песмама много за-
дужили емигрантску књижевност. Предрагова збирка песама
“Корали” нестала је у трагичним данима хашења и заточења у
Мунстер Лагеру “Ипсилон”, да би је, обновљену новим песма-
ма, штампала “Светосавка књижевна заједница” у Београду 1999.
године. Директор и издавач је био др Ратибор-Рајко Ђурђевић,
који је основао и религиозну библиотеку “Ихтус”. Прадрагова
збирка има 60 песама.
Предраг Петровић објављивао је у многим емигрантским
листовима и часописима, као што су: “Искра” (Линген, Минцен,
Бирингем), “Лука” (Напуљ), “Шести септембар” (Санта Мариа
де Капуа), “Под маслинама” (Еболи), “Вихор” (Мунстер Лагер),
“Књижевни весник” (Кливленд) и други. У антологији избегли-
чке поезије “На стазама избегличким – српско песништво у избег-
лиштву 1945-1968.” – (Мелбурн, уредници: др Матеја Матејић и
Бора М. Карапанџић) штампано је седам Предрагових најлепших
песама. Такође је, с протом др Матејићем, Бором Карапанџићем
и Ацом Павловићем, уредио зборник о добровољачким свеште-
ницима “Са крстом у руци и љубављу у срцу” (издат у Ваљеву).
Предраг је 1998. био ходочасник у манастиру Хиландару на
Светој Гори.
Целокупним својим радом Предраг Петровић је много заду-
жио и емигрантску и отаџбинску књижевност.

Коментари