Да ли је у Немачкој коначно на дневном реду медијско отрежњење
као увод у политичко, или само још један појединачан покушај
указивања на немачке историјске предрасуде и заблуде према Бал-
кану уопште, према Србима посебно?

Прошлост која неће да прође

Било како било, талас преиспитивања улоге Немачке на Балкану
запљуснуо је немачку штампу поводом недавно објављене књиге
Улриха Шилера НЕМАЧКА И “ЊЕНИ” ХРВАТИ, која је сензацио-
нално одјекнула у немачком јавном мњењу. Аутор књиге је дугогоди-
шњи дописник водеће немачке телевизијске станице АРД-у, поред
магазина “Дер Шпигл”, најзначајнијег немачког недељника “Ди Цајт”
– ОТО ШИЛЕР. Он је најпре извештавао из Москве, затим из Ва-
шингтона и најзад, за време сецесионистичких ратова на тлу бив-
ше Југославије, из Београда.
Појава једне отрежњавајуће књиге у Немачкој, нажалост, ни-
је наишла ни на какав одјек у новокомпонованој демократској
Србији, јер очигледно постојеће власти не желе да падне ни најма-
ња сенка на њихове “савезнике” који су колико јуче бомбардовали
Србе и Србију. Ништа мању заслугу за такво стање ствари сносе
режимски и тзв. независни медији који потпуно неосновано оче-
кују спасење Србије и Срба од непостојане политике постојећих
властодржаца. Због тога ћемо се осврнути на писање страних
листова о изванредној књизи Улриха Шилера каква се досад није
појављивала на немачком говорном подручју.

Од Хитлеровог фашизма до Туђмановог национализма
Берлински дневник Јунге Велт писао је први о књизи Улриха Ши-
лера НЕМАЧКА и “ЊЕНИ” ХРВАТИ – Павелић, Хитлер и хрват-
ски националиста Фрањо Туђман.
Улрих Шилер, некадашњи београдски дописник немачке ТВ ста-
нице АРД, поставио је у књизи  “Немачка и “њени” Хрвати” (Од Хит-
леровог фашизма до Туђмановог национализма) питање о немач-
кој саодговорности за развој национализма и сецесионизма у
Хрватској, пре и после Другог светског рата, питање кривице Не-
маца за растурање Југославије и кажњавање Срба и Србије као из-
раз освете једној страни у сукобу и награде другој. Како Хитлер,
пре 1941, тако су се и његови потомци служили, после 1945, дело-
вима католичког клера не само у дијаспори, а посебно у Немачкој,
већ и у самој Хрватској, и Ватикану, како би се осветили непослу-
шним православним Србима. Европљани су их притом верно
следили пошто су на то били приморани политичким и економ-
ским уценама.
“Немачки нацисти су – пише берлински дневни лист – успоста-
вили усташки режим у Хрватској са Антом Павелићем на челу, до-
вели усташе на власт и учврстили усташки режим са свим њего-
вим језивим злочинима над Србима све до 1945.године. Павелић
је тек по обиласку нацистичког конц-логора Заксенхаузен поди-
гао хрватски логор смрти – Јасеновац. Борио се против Срба, Ти-
тових партизана и српских-краљевских четника.
Павелић је био тај који је створио хрватску “Добровољну ору-
жану СС дивизију” и упутио хрватску пешадијску дивизију заједно
са Хитлеровим нацистима на Источни фронт.
Хитлерова марионетска творевина НДХ и Павелић убили су
у току Другог светског рата – како пише берлински Јунге Велт –
преко 400 000 људи, од чега 300 000 Срба, 31 000 Јевреја, Рома и
других. Упркос свему, 1947. године Павелић је побегао тзв. вати-
канским пацовским каналима са пасошем међународног Црвеног
крста у Аргентину, где га је раширених руку примио тадашњи ар-
гентински председник Хуан Перон.
Нису се, међутим, све време по завршетку рата само радикални
националистички кругови у емиграцији борили против постоја-
ња Југославије. Аутор књиге “Немачка и “њени” Хрвати” Улрих
Шилер детаљно описује сарадњу немачке обавештајне службе
БНД са још, за владавине Јосипа Броза, активним хрватским фун-
кционерима, посебно са, за председника независне Хрватске 1991.
г. изабраним, Фрањом Туђманом, који је терором против српског
становништва у Хрватској, посебно у Крајини, одлучио да започ-
не југословенске сецесионистичке ратове. Уз помоћ Запада, пре
свега Немаца, Туђман је до краја спровео Павелићеву усташку
тезу о “етнички чистој Хрватској”, етнички очишћеној од Срба.
Аутор на крају књиге поставља питање зашто је и даље у не-
мачкој јавности тако мало присутна свест о хрватском геноциду
над Србима. Како је било могуће да 30.000 хрватских ратних зло-
чинаца побегне у Латинску Америку – и тамо настави да у миру
живи и ради на разбијању Титове државе? Ко им је дозволио и
зашто да се врате и помогну Туђману да се устоличи на неоусташ-
ком трону у Загребу?
Остаци Југославије представљају данас недовршене државе
наследнице. Шилер је потпуно у праву кад пише да су Немци са-
одговорни за збивања на Балкану још од 1941. године. Једна важна
и значајна књига пре свега за све оне србофобе, србомрзитеље,
који тако радо проводе одмор на Јадрану” – закључује на крају
лист Јунге Велт.

(Ulrich Schiller: Deutschland und »seine« Kroaten – Vom
Ustasa-Faschismus zu Tudjmans Nationalismus. Donat-Verlag,
Bremen 2010, 228 Seiten, 14,80 Euro, Vorwort Hans Koschnick)

Текст самог издавача ДОНАТ о књизи Улриха Шилера нешто је
друкчије интониран. “Некадашњи дописник немачке ТВ станице
АРД из Београда, Москве и Вашингтона, осветљава у најновијој
књизи НЕМАЧКА И ЊЕНИ ХРВАТИ позадину ратова у којима
се распала Југославија. Он најпре износи пред очи читаоца језиве
злочине у Другом светском рату на Балкану који све до данас оп-
терећују свест и емоције народа у југоисточној Европи, пре свега,
у некадашњој Југославији.
Аутор снажно читаоцу намеће питање о немачкој саодговор-
ности и усмерава поглед читаоцу на досад занемарене историјско-
политичке везе Немаца и Хрвата, али и на перверзно једнострано
бацање кривице за трагедију на Балкану само на једну страну у су-
кобу – на српску. На тај начин аутор настоји да измакне тло под
ногама свима онима једностраним тумачима збивања на тлу бив-
ше Југославије. Не сме се задовољити само сазнањима о историј-
ским чињеницама и закљученим споразумима, а да се истовреме-
но не позабави најозбиљније традиционалним, наслеђеним стра-
ховима, емоцијама и искуствима која карактеришу како индиви-
дуалну, тако колективну свест.
Изузетна књига у којој аутор полази од личног искуства да би
стигао до превратничких сазнања о потпуно новој слици о зби-
вањима на простору бивше Југославије која је сасвим супротна
оној, чинило се, заувек учвршћеној и непроменљивој у свести за-
падног, посебно немачког човека.”

Лист Ворверц је такође објавио приказ књиге Улриха Шилера
“НЕМАЧКА И “ЊЕНИ” ХРВАТИ од усташког фашизма до Туђма-
новог национализма” са предговором из пера Ханса Кошника.
“Случај је нанео Улриха Шилера 1953. г. у кућу српског студента
у Херцеговини – и то је био почетак његових сазнања и интересо-
вања. Касније се враћао у овај регион као дописник АРД-a чије
је седиште било у Београду. Међутим, оно што је било важније,
упознао се са историјом и развојем сукоба на Балкану; посебно се
бавио проучавањем српско-хрватског сукоба, иако је дуго радио
у другим деловима света.
Мајка његовог српског студентског пријатеља и колеге била је
у Јасеновцу, “Балканском Аушвицу”, где су је убили хрватски фа-
шисти – усташе. “Да ли сам ја као некадашњи немачки војник са-
одговоран за убиство мајке мог пријатеља?” – пита се аутор књиге,
који је као припадник Хитлерјугенда био на Источном фронту у
Русији и тамо као ратни заробљеник научио руски језик.
А, затим: “Зашто је хрватски геноцид над Србима, Јеврејима
и Ромима тако мало присутан у свести немачког јавног мњења?
Како је било могућно да хрватски ратни злочинци у јатима из-
бегну у Латинску Америку и наставе да делују? Зло саучесништво
открива се пред очима читалаца; вирулентни национализам, ко-
јим се Хитлер 1941, у хладној калкулацији моћи, послужио у Хрват-
ској, наставили су да носе Ватикан и делови католичког клера у