Живота Ивановић

Немачка и “њени” Хрвати

Да ли је у Немачкој коначно на дневном реду медијско отрежњење
као увод у политичко, или само још један појединачан покушај
указивања на немачке историјске предрасуде и заблуде према Бал-
кану уопште, према Србима посебно?

Прошлост која неће да прође

Било како било, талас преиспитивања улоге Немачке на Балкану
запљуснуо је немачку штампу поводом недавно објављене књиге
Улриха Шилера НЕМАЧКА И “ЊЕНИ” ХРВАТИ, која је сензацио-
нално одјекнула у немачком јавном мњењу. Аутор књиге је дугогоди-
шњи дописник водеће немачке телевизијске станице АРД-у, поред
магазина “Дер Шпигл”, најзначајнијег немачког недељника “Ди Цајт”
– ОТО ШИЛЕР. Он је најпре извештавао из Москве, затим из Ва-
шингтона и најзад, за време сецесионистичких ратова на тлу бив-
ше Југославије, из Београда.
Појава једне отрежњавајуће књиге у Немачкој, нажалост, ни-
је наишла ни на какав одјек у новокомпонованој демократској
Србији, јер очигледно постојеће власти не желе да падне ни најма-
ња сенка на њихове “савезнике” који су колико јуче бомбардовали
Србе и Србију. Ништа мању заслугу за такво стање ствари сносе
режимски и тзв. независни медији који потпуно неосновано оче-
кују спасење Србије и Срба од непостојане политике постојећих
властодржаца. Због тога ћемо се осврнути на писање страних
листова о изванредној књизи Улриха Шилера каква се досад није
појављивала на немачком говорном подручју.

Од Хитлеровог фашизма до Туђмановог национализма
Берлински дневник Јунге Велт писао је први о књизи Улриха Ши-
лера НЕМАЧКА и “ЊЕНИ” ХРВАТИ – Павелић, Хитлер и хрват-
ски националиста Фрањо Туђман.
Улрих Шилер, некадашњи београдски дописник немачке ТВ ста-
нице АРД, поставио је у књизи  “Немачка и “њени” Хрвати” (Од Хит-
леровог фашизма до Туђмановог национализма) питање о немач-
кој саодговорности за развој национализма и сецесионизма у
Хрватској, пре и после Другог светског рата, питање кривице Не-
маца за растурање Југославије и кажњавање Срба и Србије као из-
раз освете једној страни у сукобу и награде другој. Како Хитлер,
пре 1941, тако су се и његови потомци служили, после 1945, дело-
вима католичког клера не само у дијаспори, а посебно у Немачкој,
већ и у самој Хрватској, и Ватикану, како би се осветили непослу-
шним православним Србима. Европљани су их притом верно
следили пошто су на то били приморани политичким и економ-
ским уценама.
“Немачки нацисти су – пише берлински дневни лист – успоста-
вили усташки режим у Хрватској са Антом Павелићем на челу, до-
вели усташе на власт и учврстили усташки режим са свим њего-
вим језивим злочинима над Србима све до 1945.године. Павелић
је тек по обиласку нацистичког конц-логора Заксенхаузен поди-
гао хрватски логор смрти – Јасеновац. Борио се против Срба, Ти-
тових партизана и српских-краљевских четника.
Павелић је био тај који је створио хрватску “Добровољну ору-
жану СС дивизију” и упутио хрватску пешадијску дивизију заједно
са Хитлеровим нацистима на Источни фронт.
Хитлерова марионетска творевина НДХ и Павелић убили су
у току Другог светског рата – како пише берлински Јунге Велт –
преко 400 000 људи, од чега 300 000 Срба, 31 000 Јевреја, Рома и
других. Упркос свему, 1947. године Павелић је побегао тзв. вати-
канским пацовским каналима са пасошем међународног Црвеног
крста у Аргентину, где га је раширених руку примио тадашњи ар-
гентински председник Хуан Перон.
Нису се, међутим, све време по завршетку рата само радикални
националистички кругови у емиграцији борили против постоја-
ња Југославије. Аутор књиге “Немачка и “њени” Хрвати” Улрих
Шилер детаљно описује сарадњу немачке обавештајне службе
БНД са још, за владавине Јосипа Броза, активним хрватским фун-
кционерима, посебно са, за председника независне Хрватске 1991.
г. изабраним, Фрањом Туђманом, који је терором против српског
становништва у Хрватској, посебно у Крајини, одлучио да започ-
не југословенске сецесионистичке ратове. Уз помоћ Запада, пре
свега Немаца, Туђман је до краја спровео Павелићеву усташку
тезу о “етнички чистој Хрватској'', етнички очишћеној од Срба.
Аутор на крају књиге поставља питање зашто је и даље у не-
мачкој јавности тако мало присутна свест о хрватском геноциду
над Србима. Како је било могуће да 30.000 хрватских ратних зло-
чинаца побегне у Латинску Америку – и тамо настави да у миру
живи и ради на разбијању Титове државе? Ко им је дозволио и
зашто да се врате и помогну Туђману да се устоличи на неоусташ-
ком трону у Загребу?
Остаци Југославије представљају данас недовршене државе
наследнице. Шилер је потпуно у праву кад пише да су Немци са-
одговорни за збивања на Балкану још од 1941. године. Једна важна
и значајна књига пре свега за све оне србофобе, србомрзитеље,
који тако радо проводе одмор на Јадрану” – закључује на крају
лист Јунге Велт.

(Ulrich Schiller: Deutschland und »seine« Kroaten – Vom
Ustasa-Faschismus zu Tudjmans Nationalismus. Donat-Verlag,
Bremen 2010, 228 Seiten, 14,80 Euro, Vorwort Hans Koschnick)

Текст самог издавача ДОНАТ о књизи Улриха Шилера нешто је
друкчије интониран. “Некадашњи дописник немачке ТВ станице
АРД из Београда, Москве и Вашингтона, осветљава у најновијој
књизи НЕМАЧКА И ЊЕНИ ХРВАТИ позадину ратова у којима
се распала Југославија. Он најпре износи пред очи читаоца језиве
злочине у Другом светском рату на Балкану који све до данас оп-
терећују свест и емоције народа у југоисточној Европи, пре свега,
у некадашњој Југославији.
Аутор снажно читаоцу намеће питање о немачкој саодговор-
ности и усмерава поглед читаоцу на досад занемарене историјско-
политичке везе Немаца и Хрвата, али и на перверзно једнострано
бацање кривице за трагедију на Балкану само на једну страну у су-
кобу – на српску. На тај начин аутор настоји да измакне тло под
ногама свима онима једностраним тумачима збивања на тлу бив-
ше Југославије. Не сме се задовољити само сазнањима о историј-
ским чињеницама и закљученим споразумима, а да се истовреме-
но не позабави најозбиљније традиционалним, наслеђеним стра-
ховима, емоцијама и искуствима која карактеришу како индиви-
дуалну, тако колективну свест.
Изузетна књига у којој аутор полази од личног искуства да би
стигао до превратничких сазнања о потпуно новој слици о зби-
вањима на простору бивше Југославије која је сасвим супротна
оној, чинило се, заувек учвршћеној и непроменљивој у свести за-
падног, посебно немачког човека.”

Лист Ворверц је такође објавио приказ књиге Улриха Шилера
“НЕМАЧКА И “ЊЕНИ” ХРВАТИ од усташког фашизма до Туђма-
новог национализма” са предговором из пера Ханса Кошника.
“Случај је нанео Улриха Шилера 1953. г. у кућу српског студента
у Херцеговини – и то је био почетак његових сазнања и интересо-
вања. Касније се враћао у овај регион као дописник АРД-a чије
је седиште било у Београду. Међутим, оно што је било важније,
упознао се са историјом и развојем сукоба на Балкану; посебно се
бавио проучавањем српско-хрватског сукоба, иако је дуго радио
у другим деловима света.
Мајка његовог српског студентског пријатеља и колеге била је
у Јасеновцу, “Балканском Аушвицу”, где су је убили хрватски фа-
шисти – усташе. “Да ли сам ја као некадашњи немачки војник са-
одговоран за убиство мајке мог пријатеља?” – пита се аутор књиге,
који је као припадник Хитлерјугенда био на Источном фронту у
Русији и тамо као ратни заробљеник научио руски језик.
А, затим: “Зашто је хрватски геноцид над Србима, Јеврејима
и Ромима тако мало присутан у свести немачког јавног мњења?
Како је било могућно да хрватски ратни злочинци у јатима из-
бегну у Латинску Америку и наставе да делују? Зло саучесништво
открива се пред очима читалаца; вирулентни национализам, ко-
јим се Хитлер 1941, у хладној калкулацији моћи, послужио у Хрват-
ској, наставили су да носе Ватикан и делови католичког клера у

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ]

Слични текстови


Радован Гајић
Цивилизација руље

Бојан Ратковић
О Сребреници и у Канади

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026