29.
Иво Андрић

О причи и причању

коју он жели да саопшти читаоцима, и то што лепше, што једно-
ставније, и што убедљивије.
Како да се то постигне, којим начином и којим путевима? Је-
дни то постижу слободним и неограниченим размахом маште
други дугим и пажљивим проучавањем историјских података и
друштвених појава, једни понирањем у суштину и смисао мину-
лих епоха, а други са каприциозном и веселом лакоћом као онај
плодни француски романсијер који је говорио: “Шта је историја?
Клин о који ја вешам своје романе.” Укратко сто начина и путева
може постојати којима писац долази до свога дела, али једино
што је важно и пресудно, то је дело само.
Писац историјских романа могао би на своје дело да стави као
натпис и као једино објашњење свега, и то свима и једном заувек,
древне речи: “Cogitivi dies antiquos et annos aeteornos in mente habui.”
(Размишљао сам о древним данима и сећао се година вечности).
Па и без икаквог натписа, његово дело као такво говори то исто.
Али, на крају крајева, све су то питања технике, методе, оби-
чаја. Све је то мање или више занимљива игра духа поводом јед-
ног дела и око њега. Није уопште толико важно да ли један при-
поведач описује садашњост или прошлост, или се смело залеће у
будућност; оно што је при том главно, то је дух којим је надахнута
његова прича, она основна порука коју људима казује његово дело.
А о томе, наравно, нема и не може бити прописа ни правила. Свак
прича своју причу по својој унутарњој потреби, по мери својих на-
слеђених или стечених склоности и схватања и снази својих изра-
жајних могућности; свак сноси моралну одговорност за оно што
прича, и сваког треба пустити да слободно прича. Али допуште-
но је, мислим, на крају пожелети да прича коју данашњи припове-
дач прича људима свога времена, без обзира на њен облик и њену
тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена грмљавином
убилачког оружја, него што је могуће више покретана љубављу и
вођена ширином и ведрином слободног људског духа. Јер, при-
поведач и његово дело не служе ничем ако на један или на други
начин не служе човеку и човечности. То је оно што је битно. И то
је оно што сам сматрао за добро да истакнем у овом свом кратком
пригодном разматрању које ћу, ако ми допустите, завршити као
што сам и почео: са изразом дубоке и искрене захвалности.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026