Од маске до личности

Бог и Сатанаило у лику човека
“Човек је мистерија!” Мистерија је за оне који су покушавали да
тумаче човека без Творца његовог. Пошто је човек створен по лику
Божијем, тако је најприроднији покрет човека управо ка Богу,
створитељу свом. Немоћан у животним недаћама обраћа се човек
Богу своме, чак и неверни у тренутку ужаса душевног доживају
Оца душе и тела својега. Не може човек понизити себе а де не по-
низи Бога у себи, нити може да понизи Бога а да не понизи себе.
С друге стране постоји још један лик који обитава у човеку.
То је лик палог Ангела Сатанаила, који у свему види заверу про-
тив Бога а тиме и човека. Свака поргрешна мисао које не води ка
спасењу душе њему je мила, а то су душе неверних који не схва-
тају значај жртве Јагњета Божијег, који на Крсту беше распет за
грехове праоца Адама и прамајке Еве.
Исус Христос се овлапоти од Духа светога Марије Дјеве и по-
ста човек, дакле на њему не почиваше грех Адама и Еве управо
зато никада и није морао умрети. Тим страдањем неизмерна је
жртва Сина Божијег. Он страда да би се крвљу његовом спрао грех
Адама и Еве. Он беше распет на Крсту да би се окупљени, сада
не више око Дрвета спознања већ око дрвеног Крста страдања,
не око јабуке греха већ око тела Божијег, спасили од греха у коме
до тада живесмо.
Стога, свако од нас бира између безграничне љубави Свете
тројице и егоистичног сатане.
Једни су људи као добро дрво, а други су као зло дрво, нити
добро дрво даје жао род, нити пак зло дрво даје добар род. Ова
мисао је јасно речена и у Светом евангелију: “Људе ћете лако по-
знати по плодовима њиховим!”
Немоћ воље или морална немоћ, уз физичку немоћ, један су
од главих извора човекова неблаженства на земљи. Воља човека
није нешто масивно, што се само у једном правцу да увек задр-
жати или на једном предмету искључиво фиксирати; она је у по-
крету, у сталном вибрарању, као надражени чулни нерв, она је
активна и пре активности чула, она је вечито будна и вечито же-
љна. Она лети стално на крилима непостојаности. А човек жели
мира и постојанства док, међутим, стално лети за својим неми-
ром. Он види две моћи у себи, једну другој противне, које га ву-
ку немилосрдно на две стране, две воље, или како би рекао апо-
стол Павле, два закона. Једна је воља која стреми ка вишем, дру-
га је она која води ка нижем. Следити узвишену вољу теже је, но
човека достојније, следити нискоциљну вољу лакше је, но то чо-